ECB: Veštačka inteligencija i zelenija privreda pomažu evrozoni da lakše prebrodi energetski šok

Privreda evrozone podnela je ovogodišnji energetski šok bolje nego što se očekivalo, ocenili su ekonomisti Evropske centralne banke (ECB). Manja zavisnost od fosilnih goriva, veća državna potrošnja i investicije povezane sa veštačkom inteligencijom pomogli su da se privredni rast održi uprkos poskupljenju nafte i gasa izazvanom ratom sa Iranom.

Istraživanja među kompanijama pokazuju da se privredna aktivnost i dalje širi.

Jedan od razloga otpornosti evrozone jeste to što njena privreda danas manje zavisi od nafte nego ranije. Prema proceni ekonomista ECB-a, zavisnost je približno upola manja nego početkom devedesetih godina.

Istovremeno, veća proizvodnja struje iz obnovljivih izvora i nuklearnih elektrana u pojedinim zemljama smanjila je uticaj cena gasa na troškove električne energije, ublažavajući prenos energetskog šoka na ostatak privrede, prenosi Reuters.

Dodatni podsticaj dolazi iz trgovine povezane sa veštačkom inteligencijom. Izvoz tehnoloških proizvoda i narudžbine u sektorima povezanim sa AI nadmašuju rezultate drugih delova privrede, što ekonomisti ECB-a opisuju kao važan faktor podrške rastu. Državna potrošnja takođe je bila veća od očekivane. Fiskalni podsticaj dostigao je oko 0,5 odsto BDP-a, dvostruko više nego što se predviđalo krajem prošle godine, pre svega zbog nemačkih ulaganja u odbranu i infrastrukturu.

Ovi rezultati podstakli su širu raspravu o tome da li promene u svetskoj privredi, uključujući ulaganja u veštačku inteligenciju i državnu potrošnju, mogu dugoročnije da povećaju rast, investicije i kamatne stope.

Ipak, ekonomisti upozoravaju da deo sadašnje podrške možda neće potrajati. Ako oslabe globalna tražnja, državna ulaganja ili investicije u AI, evrozona bi mogla ponovo da bude izložena snažnijim pritiscima, naročito u slučaju novih geopolitičkih sukoba ili poremećaja na energetskim tržištima.

Procena ECB-a objavljena je dok se u banci razmatraju nova povećanja kamatnih stopa radi suzbijanja inflacije podstaknute rastom cena energije.

Treće povećanje kamatnih stopa ove godine očekuje se u decembru, u trenutku kada centralna banka pokušava da obuzda inflaciju, a da pritom ne ugrozi privredni rast koji se za sada pokazao otpornijim nego što se očekivalo.