Fed: Fino podešavanje ili novo zatezanje monetarnog kaiša

Federalni odbor za monetarno tržište (FOMC) Federalnih rezervi SAD objaviće večeras svoju odluku o kamatnim stopama. Svetska tržišta nadaju se usporavanju rasta ključnih kamata, a docent na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Svetozar Tanasković za Biznis.rs objašnjava da iza tih nada stoje ohrabrujući podaci o trendovima u američkoj ekonomiji u poslednjem kvartalu prošle godine, ali i ocenjuje da treba očekivati barem još jedno povećanje kamatnih stopa do kraja marta.

Fed je, kako podseća Tanasković, još u decembru najavio da u 2023. godini očekuju da ključne kamatne stope budu u nivou između 4,75 i 5,75 odsto.

„Sa trenutnim nivoom od 4,5 do 4,75 odsto jasno je da će Fed na zasedanjima 1. februara i 22. marta imati bar jedno povećanje kamatnih stopa, pri čemu je verovatnije da će se odlučiti za povećanje kamata na oba sastanka. Ono što je od većeg interesa je intenzitet povećanja, odnosno da li će se sada pristupiti finom podešavanju, imajući u vidu da je tokom 2022. godine Fed vrlo odlučno zatezao monetarni kaiš sa povećanjima stope od po 0,75 procentnih poena“, kaže Tanasković za Biznis.rs.

U korist „finog podešavanja“, kako naglašava, idu najsvežiji podaci sa američkog tržišta.

„Rast potrošačkih cena u decembru usporio je šesti mesec zaredom, pri čemu je inflacija dostigla 6,5 odsto. Iako je inflacija i dalje daleko od Fedovog cilja od dva odsto, decembarski nivo je bio najniži od oktobra 2021. godine. Poslednji podaci vezani za tržište rada u SAD od utorka sugerišu da je rast zarada usporen na jedan odsto, što predstavlja bitan faktor koji utiče na rast inflacije, dok je rast cena nekretnina između 7,7 i 8,2 odsto (u zavisnosti od indeksa) sa druge strane i dalje relativno visok“, objašnjava Tanasković.

Neki od aktera na tržištu kapitala neuvijeno šalju poruke da je vreme za popuštanje monetarnog kaiša, a jedan od njih, vlasnik Tesle i jedan od najbogatijih ljudi na svetu Ilon Mask ocenio je da bi dalji rast kamata Feda mogao da „slomi berzu“ jer bi kamatne stope mogle da premaše prosečni prinos na akcije iz korpe S&P 500.

Politika Federalnih rezervi je, prema Tanaskovićevoj proceni, na putu da ostvari plan „mekog spuštanja“ ekonomije, odnosno dovoljno brzog i odlučnog podizanja kamatnih stopa kako bi se inflacija vratila pod kontrolu u razumnom roku i izbegla recesija.

„Sa druge strane, Evropska centralna banka (ECB) će gotovo sigurno na sastanku u februaru povećati ključne kamatne stope za 0,5 procentnih poena usled nedovoljnog usporavanja inflacije u decembru na 9,2 odsto i verovatnog zadržavanja na sličnom nivou i u januaru„, ocenio je naš sagovornik.

Naglašava, takođe, da odluka Feda o eventualnom manjem povećanju kamatnih stopa neće imati značajniji efekat na odluke ECB, s obzirom na to da podaci o inflaciji u evrozoni nisu tako ohrabrujući kao u SAD.

„To je delimično posledica činjenice da je ECB tokom 2022. godine dosta odlagala početak povećanja kamatnih stopa, čime je kasnije ušla u borbu sa inflacijom u odnosu na Fed“, zaključio je Tanasković.