Fed se suočava sa kontradiktornim podacima

Američke Federalne rezerve verovatno će sniziti kamatne stope ranije nego što se do skoro očekivalo, jer inflacija opada, ali odluku o sniženju kamatnih stopa ne treba očekivati na decembraskom sastanku američke centralne banke, ocenio je za Biznis.rs Ivan Nikolić, viši naučni saradnik Ekonomskog instituta.

S obzirom na to da se inflacija približava cilju Federalnih rezervi od dva odsto, kreatori politike suočavaju se, a u nekim slučajevima i podstiču, nadu da će napraviti odlučujuću promenu u politici i smanjiti kamatne stope iduće godine, verovatno već na proleće, prenosi AP, uoči dvodnevnog sastanka Federalnog komiteta za otvoreno tržište (FOMC) koji počinje u utorak.

Nikolić navodi da se Fed suočava sa kontradiktornim podacima, jer su visoke kamatne stope uticale na brzo smanjenje inflacije, ali se istovremeno smanjuje i nezaposlenost. Povećanje zaposlenosti može da stvori novi inflatorni pritisak, a Fed je obavezan da po zakonu, za razliku od ECB, brine i o stanju na tržištu rada, a ne samo o inflaciji, prilikom određivanja kamatnih stopa, objasnio je naš sagovornik.

Predsednik Feda Džerom Pauel (Jerome Powell) nedavno je umanjio značaj ideje da se približava smanjenje kamata. Pauel zapravo još nije signalizirao da je Fed konačno završio sa svojim povećanjem kamatnih stopa. One je nedavno javno upozorio da bi bilo preuranjeno pouzdano zaključiti da je Fed podigao referentnu stopu dovoljno visoko.

Smanjenje kamatnih stopa snizilo bi troškove zaduživanja u privredi, čineći hipoteke, kredite za automobile i zaduživanje preduzeća jeftinijim, a cene akcija bi mogle da porastu. Ukoliko se poslednji sastanak Feda ove godine završi bez odluke o promeni kamatnih stopa, biće to treći put zaredom da zvaničnici zadržavaju postojeće stope, čime doprinose pretpostavci da je njihovo povećanje završeno.

„Ne očekujem da će sada ništo menjati. Fed će verovatno sačekati da se učvrste pokazatelji, a onda posle nove godine mogu se očekivati nagoveštaji promena monetarne politike. Iduće godine su predsednički izbori u SAD, pa nije isključeno da bi moglo da dođe do smanjenja kamatnih stopa da bi se popravilo raspoloženje građana, ali ne pre proleća“, rekao je naš sagovornik.

Prema Nikolićevim rečima, biće zanimljivo videti kako će se ECB ponašati, jer je Evropska centralna banka do sada pratila politiku Feda. Međutim, u međuvremenu je došlo do divergencije u privrednom rastu u SAD i Evropi. Amerika beleži rast, a njena ratna ekonomija je u punom zamahu, dok evropske zemlje tonu u blagu recesiju. Politika kamatnih stopa ECB ključno će uticati na odnos dolara i evra.

Fed se nada „mekom sletanju“, odnosno obaranju inflacije bez izazivanja recesije, ali to nije sigurna stvar, iako im dosadašnji pokazatelji idu naruku. Ipak postoji rizik, ako bi Fed pogrešno izračunao i predugo zadržao previsoke kamatne stope, da bi to na kraju moglo da izbaci ekonomiju iz koloseka i odvede je u recesiju.

Mnogi stručnjaci su prošle godine insistirali na tome da bi poraz inflacije zahtevao oštru recesiju i visoku nezaposlenost. Goldman Sachs je nedavno ocenio da je opadajuća inflacija, bez prateće recesije ili gubitka radnih mesta, a to je upravo ono što se događa u SAD, „istorijski bez presedana“. Pre saopštavanja odluke u sredu, Fed će u utorak saznati zvanične podatke o inflaciji u SAD u novembru.