Godina preispitivanja postojećeg globalnog poretka

Protekla godina obeležila je period ubrzane fragmentacije globalnog poretka, sa naglim geopolitičkim i ekonomskim promenama koje utiču na međunarodnu trgovinu, investicione tokove i energetske lance.

Sastanci najvećih svetskih lidera, trgovinske napetosti, recesije u ključnim evropskim ekonomijama i rast socijalnih pritisaka kreirali su složenu matricu rizika i prilika, čije implikacije i dalje oblikuju dugoročne investicione i strateške odluke.

Sastanak Putina i Trampa na Aljasci

Sastanak ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika SAD Donalda Trampa 15. avgusta predstavljao je centralnu tačku u obnovljenoj bilateralnoj diplomatiji između SAD i Rusije. Diskusije o strateškoj stabilnosti i nuklearnom odvraćanju smanjile su neposredni rizik od eskalacije u Evropi i Aziji, iako bez formalnih sporazuma. Analitičari procenjuju da je ovakav direktan dijalog ključan za smanjenje geopolitičkog rizika na globalnim tržištima kapitala, posebno u sektoru energije i oružja.

Produbljivanje trgovinskog sukoba SAD-Kina

Trampova administracija proširila je carine na kineske proizvode u tehnološkom i industrijskom sektoru, a Kina je odgovorila kontramerama. Ovi potezi ubrzali su relokaciju proizvodnih lanaca prema jugoistočnoj Aziji i Latinskoj Americi. Posledice se ogledaju u višim cenama inputa, povećanoj volatilnosti deviznog tržišta i sporijem rastu globalne proizvodnje. Investitori su preusmeravali portfelje ka sigurnijim klasama imovine, uključujući zlato i američke državne obveznice.

Recesija u Evropi i pad industrijske proizvodnje

Evropa je formalno ušla u recesiju, sa posebnim fokusom na nemačku industriju koja beleži pad proizvodnje i restrukturiranje i zatvaranje velikih fabrika, uključujući Volkswagen. Visoki troškovi energije, slaba tražnja i regulatorni pritisci dodatno otežavaju oporavak. Fiskalni i monetarni kapaciteti zemalja članica ograničeni su, što investicione analize ocenjuju kao faktor potencijalnog produbljenja socijalnih i ekonomskih nejednakosti. Evropska centralna banka održavala je restriktivnu monetarnu politiku, smanjila kamatne stope dva puta kako bi ublažila recesione pritiske, i nagovestila da će u 2026. ponovo povisiti kamate u slučaju nastavka inflatornih pritisaka i ekonomskog oporavka evrozone.

Konfrontacija i primirje na Bliskom istoku

Direktna eskalacija sukoba između Izraela i Irana, uključujući američko bombardovanje iranskih ciljeva i iranski napad na američku bazu u Kataru, povećala je geopolitičku premiju i volatilnost na tržištima energenata. Primirje u Gazi krajem godine stabilizovalo je region kratkoročno, ali strateški rizik i dalje ostaje visok, što utiče na globalne investicione tokove i bezbednosnu politiku kompanija u energetskom sektoru.

Drugi mandat Donalda Trampa

Tramp je učvrstio svoj uticaj na svetsku političku i ekonomsku scenu, kombinujući agresivni ekonomski nacionalizam sa direktnim geopolitičkim pritiscima. Proširio je carine i protekcionističke mere, pritiskajući Fed na snižavanje kamatnih stopa, pojačavajući pritisak na Venecuelu kroz blokadu i zaplenu nafte, aktuelizujući aspiracije prema Grenlandu i zahtevajući od NATO saveznika povećanje vojne potrošnje na pet odsto BDP-a. Njegove odluke dodatno su testirale stabilnost međunarodnih savezništava i izazvale preispitivanje postojećih globalnih trgovinskih i bezbednosnih mehanizama. Prošla godina je obeležena Trampovim pristupom zasnovanim na politici sile i redefiniciji prioriteta američke spoljne i ekonomske strategije.

Rekordne cene zlata i plemenitih metala

Cena zlata je dostigla istorijske visoke nivoe, premašivši krajem godine 4.500 dolara po unci (31,1 gram), podstaknuta inflatornim očekivanjima, geopolitičkim rizicima i smanjenim poverenjem u finansijske institucije. Srebro, platina i paladijum takođe beleže značajan rast. Centralne banke i institucionalni investitori povećali su akumulaciju, čime se zlato potvrđuje kao ključna „sigurna luka“ u portfeljima u okruženju visoke neizvesnosti.

Ekspanzija sektora veštačke inteligencije

Sektor AI beleži eksponencijalni rast investicija i kapitalizacije. Povećana komercijalizacija naprednih modela utiče na industrijsku produktivnost i privlači značajan rizični kapital. Dugoročno, AI tehnologije predstavljaju stratešku prednost, ali kratkoročno povećavaju tržišnu volatilnost i spekulativni rizik.

EU odustaje od ambiciozne zelene politike

Zbog rastućih cena energije i recesije, EU je praktično odložila implementaciju Zelenog sporazuma. Fokus se preusmerava na kratkoročne energetske i industrijske prioritete, što može oslabiti konkurentnost Unije u sektorima obnovljivih izvora i visokih tehnologija.

Globalni protesti generacije Z

Masovni protesti mladih širom sveta, uključujući Srbiju, ukazuju na dugotrajni društveni pritisak na vlade i kompanije. Fokus je na klimatskoj politici, nejednakosti, borbi protiv korupcije i reformi obrazovanja, što postaje faktor rizika za političku stabilnost i regulatorni okvir u ključnim ekonomijama.

Neuspeh EU u zapleni ruske imovine

Pokušaji EU da konfiskuje zamrznutu rusku imovinu naišli su na odbijanje članica, što pokazuje ograničenja evropskog jedinstva. Ovaj neuspeh utiče na strategiju sankcija i finansijskog pritiska na Moskvu, ali i na percepciju sposobnosti EU da deluje kao koherentan geopolitički akter.

U protekloj godini su globalna politička i ekonomska dinamika pokazale jasne znakove fragmentacije i preispitivanja postojećeg poretka, sa povećanim geopolitičkim rizicima, nestabilnošću tržišta i rastućim pritiscima na fiskalne i monetarne politike. Investitori, strateški planeri i vladini analitičari moraju računati na kontinuiranu volatilnost i promenljive odnose između ekonomskih snaga, tehnologije i geopolitičkih tenzija i u idućoj godini.