Ko su bili najveći bogataši na svetu pre industrijske revolucije

Ilon Mask ne može da se meri sa blagom Oktavijana Avgusta, kralja Solomona, Akbara Velikog ili kineskog cara Šenzonga

LifestyleLuksuzSvetZanimljivosti

11.11.2021 16:36 Autor: Redakcija Biznis.rs 2

Ilon Mask ne može da se meri sa blagom Oktavijana Avgusta, kralja Solomona, Akbara Velikog ili kineskog cara Šenzonga Ilon Mask ne može da se meri sa blagom Oktavijana Avgusta, kralja Solomona, Akbara Velikog ili kineskog cara Šenzonga
Ogromno lično bogatstvo poslovnih magnata poput Bila Gejtsa (Bill Gates), Ilona Maska (Elon Musk), Džefa Bezosa (Jeff Bezos) ili Vorena Bafeta (Warren Buffett) već... Ilon Mask ne može da se meri sa blagom Oktavijana Avgusta, kralja Solomona, Akbara Velikog ili kineskog cara Šenzonga

Ogromno lično bogatstvo poslovnih magnata poput Bila Gejtsa (Bill Gates), Ilona Maska (Elon Musk), Džefa Bezosa (Jeff Bezos) ili Vorena Bafeta (Warren Buffett) već godinama je predmet procena veoma praćenih lista magazina Forbes i Fortune, pa i Indeksa milijardera agencije Bloomberg. Ta praksa zapravo je započela pre oko 150 godina, u vreme velike industrijske revolucije. Merenje bogatstva po iznosima na bankovnim računima postalo je norma za najbogatije na svetu.

Međutim, da li je moguće izmeriti bogatstva kojima su raspolagali najveći bogataši u prošlosti, među kojima su mnogi kroz istoriju stekli status legendarnih ličnosti?

Tokom većeg dela zabeležene ljudske istorije, linije oko bogatstva bile su zapravo prilično zamagljene. Primera radi, prvi rimski car Oktavijan Avgust na prelazu između stare i nove ere ili kineski car Šenzong imali su apsolutnu kontrolu nad svojim carstvima koja su se protezala na enormnoj površini, dok su bankari poput Jakoba Fugera (Jakob Fugger) i Kozima de Medičija (Cosimo de Medici) često bili poznati kako upravljaju političkim zbivanjima iz senke.

Dalje, u pravljenju ove neformalne liste najvećih bogataša u istoriji koju je sastavio The Money Project zajedno sa Texas Precious Metals, uočeno je da su oni sticali svoju imovinu uglavnom na dva načina – kroz osvajanja ili kroz kontrolu eksploatacije i trgovine zlatom (ne računajući pomenutog De Medičija ili Fugera).

U ovom drugom slučaju posebno se ističu izraelski kralj Solomon, kome su tokom 39 godina vladavine godišnje samo na ime darova donosili oko 25 tona zlata, ili Mansa Musa, legendarni vladar Malija, koji je u svom zapadnoafričkom kraljevstvu upravljao tolikom eksploatacijom zlata da je u XIV veku u jednom trenutku preplavio tada poznati svet i izazvao hiperinflaciju u Egiptu.  

Zapisi koji se čuvaju iz drevnih epoha su oskudni, preuveličani ili zasnovani na legendama i usmenoj istoriji. Pomislite baš na kralja Solomona ili Mansa Musu – to su likovi opisani kao neizmerno bogati, tako da je pokušaj da se njihovo bogatstvo stavi u savremeni kontekst zabavan, ali svakako ne garantuje da će biti istorijski tačan, a što se ide dalje kroz istoriju podaci su manje pouzdani…

Na kraju, bogatstvu i stopama konverzije u današnje vrednosti takođe se može pristupiti na različite načine. Uzmimo za primer Lucija Licinija Krasa iz Rimske Republike, koji je imao vrhunsko bogatstvo od “200 miliona sestercija“. Pa, to je problem za nas u modernim vremenima, jer u zavisnosti od toga kako se vrše proračuni, taj iznos mođe odgovarati opsegu od 169,8 miliona američkih dolara, pa do 200 miliona dolara.

Ipak, na ovoj zamišljenoj listi sve do sada pomenute ličnosti imale su bogatstva koja bi danas mogla biti izmerena stotinama milijardi dolara. Više od Maska ili Bezosa, ali ne značajno.

S druge strane, tek je nekoliko šampiona sa spiska najbogatijih ljudi svih vremena koji će po svoj prilici ostati još dugo nedostižni. To su Džingis Kan, kineski car Šenzen i carica Vu, indijski Akbar Veliki, kao i Oktavijan Avgust. Njihova imovina bila je toliko velika da može da se proceni samo udelom u tadašnjem svetskom BDP-u.

Oni su imali apsolutnu moć i kontrolu nad njima dostupnim svetom. Džingis Kan je u jednom trenutku vladao najvećom teritorijom u istoriji, koja se protezala na gotovo 23 odsto čitave kopnene površine na planeti. Njegov „problem“ – sa stanovišta kreatora ove liste – je što ga nije interesovalo materijalno bogatstvo, koliko sama osvajanja. Gdegod je išao, on je rasipao sve što je imao.

Carica Vu, koja je vladala u osmom veku, raspolagala je sa oko 22,7 tadašnjeg svetskog BDP-a, tvrde kreatori liste. Akbar Veliki imao je pod svojim rukama oko 25 odsto svetskog BDP-a, zahvaljujući činjenici da je njegovo tadašnje kraljevstvo u Indiji veoma efektivno ubiralo poreze od mnogoljudnog stanovništva.

Na prvom mestu liste najbogatijih svih vremena nalazi se kineski car Šenzong, koji je vladao u XI veku ispred moćne dinastije Song, a koji je raspolagao bogatstvom koje se procenjuje do 30 odsto svetskog bruto društvenog proizvoda.

  • GocaBG

    11.11.2021 #1 Author

    Mozda ce ih neko od pomenutih u narednim godinama prestici…

    Odgovori

  • Anna

    11.11.2021 #2 Author

    Zaista zanimljive činjenice! 😁

    Odgovori

  • Tina

    3.12.2021 #3 Author

    Zanimljivo jeste ali kako se doslo do tih saznanja I da li je tacno

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...