Inflacija kao globalni problem

Globalna ekonomija se pokazala otpornijom nego što se očekivalo u prvoj polovini 2023. godine, ali izgledi za rast su i dalje slabi. S obzirom na to da monetarna politika postaje sve agresivnija, a oporavak u Kini slabiji nego što se očekivalo, predviđa se da će globalni rast u 2024. biti niži nego u 2023.

Bazna inflacija ostaje uporna na globalnom nivou, vođena uslužnim sektorom i još uvek relativno zategnutim tržišta rada. Inflacija bi mogla da nastavi da bude upornija nego što se očekivalo, sa daljim poremećajima na tržištu energije i hrane. Oštre usporavanje u Kini još više bi povuklo rast širom sveta. Javni dug je i dalje povišen u mnogim zemljama.

Ovo su zaključci septembarskog izveštaja Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Dakle, očekuje se niži rast, kao i niža inflacija.

Kada se pogledaju projekcije OECD-a za glavne svetske regione do kraja ove godine, očekuje se da će započeti blagi silazni trend biti nastavljen. Za evrozonu kraj godine znači inflaciju od 5,5 odsto u proseku, za Brazil 4,9 odsto, SAD 3,8 odsto, za Japan 3,0 odsto… Prognozirano je da će ekonomije članica G20 imati prosečnu inflaciju od 2,6 procenata.  

U isto vreme, kvartalne projekcije Evropske centralne banke za zonu evra inflaciju predviđaju i dalje na višem nivou od tri odsto i tokom 2024. godine. Ažurirana projekcija za 2024. je znatno iznad cilja centralne banke od 2,0 odsto.

“Glavna inflacija je nastavila da opada u mnogim zemljama, podstaknuta padom cena hrane i energenata u prvoj polovini 2023. Međutim, bazna inflacija – koja isključuje najvolatilnije komponente, kao što su energija i hrana – nije značajno usporila. Ostaje znatno iznad ciljeva centralnih banaka. Ključni rizik je da će inflacija ostati uporna, što bi značilo da se kamatne stope moraju dodatno pooštriti ili duže ostati na visokim nivoima”; zaključuju ekonomisti OECD-a u svom izveštaju.

No, visoke kamatne stope, osim što povećavaju vrednost novca, umanjuju kupovnu moć stanovništva pa generalno koče potrošnju, tako da će centralni bankari očigledno u srednjem roku ostati na mukama da pronađu idealni balans između pritiskanja i popuštanja.

Međunarodni monetarni fond (MMF) je najavio svoj veliki izveštaj za ponedeljak, 9. oktobar, međutim nekoliko poglavlja o prognozama objavljeno je još u petak.

U ovim poglavljima MMF zaključuje da su inflatorni šokovi na strani ponude dugotrajni, a monetarna politika manje efikasna kada se očekivanja analiziraju unazad, pa na osnovu toga donose odluke.

Dodatno, rat u Ukrajini doveo je do fragmentacije glavnih tržišta robe, a nastavak geopolitičkih tenzija bi mogao da pogorša situaciju.

Robna tržišta su posebno podložna fragmentaciji zbog koncentrisane proizvodnje, potrošnje koju je teško zameniti i njihove kritične uloge za tehnologije. Dalja fragmentacija bi izazvala velike oscilacije u cenama roba i veću volatilnost, a poremećaji u trgovini robom bi imali veoma neujednačene uticaje na različite zemlje, iako se globalni gubici čine umerenim s obzirom na kompenzacione efekte među zemljama.

Zemlje sa niskim dohotkom snosile bi nesrazmeran deo ekonomskih troškova, zbog njihovog velikog oslanjanja na poljoprivredni uvoz.

Fragmentirana tržišta ruda učinila bi energetsku tranziciju skupljom, smanjujući ulaganja u obnovljive izvore energije i električna vozila za jednu trećinu do 2030. godine po jednom scenariju MMF-a.

Eventualni sporazum o zelenom koridoru mogao bi da garantuje međunarodni protok kritičnih minerala. Slični sporazumi za osnovne prehrambene proizvode mogli bi stabilizovati poljoprivredna tržišta. Takvi sporazumi bi zaštitili globalne ciljeve sprečavanja klimatskih promena i nesigurnosti hrane, poručuju eksperti MMF-a, međutim pitanje je da li će za njih biti i dovoljno političke volje.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Da li nas očekuje dodatni pad cena hrane?