Jakšić: Tramp će se dogovoriti sa Kinom, carine neće biti previsoke

Američki predsednik Donald Tramp (Trump) može osvetnički da se ponaša i da uvodi carine protiv većine zemalja, ali vidimo da se sa Evropskom unijom, kao moćnim ekonomskim blokom, dogovorio, a dogovoriće se i sa Kinom. Mislim da je to što je bilo sa Amerikom i Kinom, te pretnje uvođenjem enormno visokih carina, zapravo bio cunami u čaši vode, ocenio je za Biznis.rs spoljnopolitički komentator Boško Jakšić.

„Moj utisak je da, od kada je Tramp krenuo sa svojim ‘Danom oslobođenja’ i najavio carine, sa Kinom to sve ide cik-cak linijom, što potvrđuje da on nije imao jasnu viziju koju ekonomsku politiku treba da vodi prema Kini i kako da se obračunava sa kineskim izazovom. Setimo se da je on drastično podigao carine Kini, pa ih je onda obarao, pa ih ponovo podizao. Sada je Kina jedina sa kojom predstoji neki dogovor. Sa drugim zemljama nema dogovora i zato je utisak da Tramp respektuje Kinu“, rekao je Jakšić.

Rok za postizanje trgovinskog sporazuma između Kine i SAD, koji ističe 12. avgusta, možda će biti pomeren, izjavio je u nedelju američki trgovinski predstavnik Džejmison Grir (Jamieson Greer) ističući da je Trampova administracija imala „veoma pozitivne“ razgovore sa kineskim zvaničnicima. Grir je rekao da je kineski vremenski okvir za postizanje dogovora „trenutno predmet razgovora“, preneli su američki mediji.

Prema rečima američkog trgovinskog predstavnika, razgovori sa Kinezima veoma su pozitivni.

„Imamo diskusije na nivou osoblja, na mom nivou. Predsednici Si Đinping i Tramp su razgovarali. Radimo na nekim tehničkim pitanjima i konsultujemo se sa predsednikom o tome. Mislim da sve ide u pozitivnom pravcu. Neću da govorim ispred predsednika, ali mislim da niko ne želi da vidi vraćanje carina na 84 odsto“, rekao je Grir.

Ako ne dođe do sporazuma, carine na robu iz Kine, najvećeg trgovinskog partnera SAD, mogle bi ponovo skočiti na 84 procenta.

„Dakle, oni će pregovarati i neće to biti neke suviše visoke carine, pre svega zato što to nalaže ekonomska logika. Kada, na primer, uvedete za Srbiju carine od 35 odsto, od toga američka privreda nema nikakve štete, ali kada uvedete više carine Kini onda se to direktno odražava i na američku ekonomiju, jer sve poskupljuje. Obim novca koji je tu u igri je neuporediv“, istakao je Jakšić.

Prema njegovim rečima, Tramp je uveo carine zemljama jugoistočne Azije u kojima bi Kina mogla da proizvodi robu i izvozi je bez carina u SAD, kao što je slučaj i sa Srbijom. Boško Jakšić ističe da SAD posredno „gađaju“ i blokiraju Kinu, ali da se Tramp ustručava od direktnog udara, jer je to suviše opasno.

„Srbija plaća cenu oduševljenja kineskim investicijama. Srbija je, pre svega, dobila carine zbog Linglonga, Smedereva, Bora i Majdanpeka. Inače ne bismo dobili carine“, rekao je Jakšić.

Iako su neke zemlje EU oštro kritikovale trgovinski dogovor koji je prošle nedelje predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen (Ursula von der Leyen) postigla sa Trampom, Jakšić smatra da će EU prihvatiti taj sporazum, jer je to u opštem interesu. SAD i EU postigle su sporazum prema kojem će većina evropskog izvoza, uključujući automobile, biti oporezovana američkom carinom od 15 procenata. Time je izbegnut trgovinski rat koji je mogao ozbiljno da ugrozi globalnu ekonomiju, ali dogovor će morati jednoglasno da potvrde sve članice EU.

„Zvuči mi logično i racionalno da se taj dogovor jednoglasno prihvati. Ako ne bude tako, onda bi to bila direktna sabotaža. Carinska politika nije područje na kome, na primer, Viktor Orban može da pokazuje prkos. Ekonomska logika nalaže da ne dođe do daljeg remećenja automobilske industrije i industrije čelika, koji su dugo nerešeno pitanje između SAD i EU“, naveo je Jakšić.

Kada je reč o predsedniku Francuske Emanuelu Makronu (Emmanuel Macron), koji je najoštrije kritikovao dogovor Fon der Lajen i Trampa, naš sagovornik je istakao da je Makron najveći ideološki rival Trampu. Francuski predsednik ima ambicije da bude lider Evrope, jer privredna moć Nemačke opada, a on odavno zastupa tezu strateške nezavisnosti Evrope od SAD, ali je pitanje da li ta ideja može da bude ostvarena, zaključio je Jakšić.

Makron je tu, a njegova politika podseća na de Gola kada je Francusku izvukao iz političkog krila NATO. Taj animozitet između Francuza i Amerikanaca je višedecenijski, ali pitanje je da li u vreme Trampa ta ideja može da se ostvari.

Tramp je u aprilu šokirao tržišta uvođenjem sveobuhvatne carine od 145 procenata na kineski uvoz, što je odmah izazvalo odgovor kineskog predsednika Sija, koji je uzvratio carinom od 125 procenata na američku robu. Nakon toga je usledilo privremeno primirje u trajanju od 90 dana, tokom kojeg su carine snižene na oko 30 odsto za kineske proizvode koji ulaze u SAD i 10 odsto za američki izvoz u Kinu.