Južna Amerika se pridružuje evropskom i severnoameričkom protekcionizmu od kineske robe

Jedna za drugom, latinoameričke države krenule su stopama Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije, sa nametanjem sve više zabrana i visokih tarifa na uvoz iz Kine.

Meksiko, Čile i Brazil su povećali — a u nekim slučajevima i više nego udvostručili — carine na čelične proizvode iz Kine u proteklih nekoliko nedelja, i Kolumbija će možda uskoro slediti njihov primer.

Kina je postala najveći kupac sirovina i veliki investitor u Južnoj Americi. Istovremeno, ovaj kontinent postao je važno tržište za kineski izvoz u trenutku kada se ova azijska zemlja suočava sa strogim američkim i evropskim carinama, piše Bloomberg.

Kina u Južnu Ameriku šalje skoro 10 miliona tona čelika godišnje, u vrednosti od 8,5 milijardi dolara, što je ogroman skok sa samo 80.500 tona 2000. godine, prema regionalnom udruženju čelika Alacero.

Sada je taj odnos testiran globalnim zaokretom ka protekcionizmu i poplavom kineskog uvoza koja preti da izbaci latinoameričke proizvođače čelika sa tržišta uz ugrožavanje gotovo 1,4 miliona radnih mesta.

Brazil će uskoro uvesti sistem uvoznih kvota kako bi zaustavio negativne posledice niskih cena kineskih legura po svoje proizvođače. Iako se u zvaničnom saopštenju ne pominje Kina, prošlogodišnji porast kineskih pošiljki od 62 odsto na 2,9 miliona tona, pravi je razlog za uvođenje te mere.

Povlačenje ovih poteza protiv Kine, međutim, može biti ispunjeno rizicima – posebno za manje ekonomije vođene izvozom koje se oslanjaju na kinesku potražnju za prodaju sirovina, od trešanja do bakra.

Postoji mnogo primera da je Peking obustavio kupovine i investicije kao reakciju na ono što vidi kao nepravedne i jednostrane mere. Bloomberg kao primer navodi kratak period tokom kojeg je Kina zabranila proizvode od soje iz Argentine kao odgovor na široke antidampinške mere.