Kako 2050. prehraniti više od devet milijardi ljudi, a uz to biti ekološki održiv?

Tehnološke inovacije u poljoprivredi igraju ključnu ulogu u poboljšanju produktivnosti, efikasnosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje. Inovacije kao što su precizna poljoprivreda, genetsko inženjerstvo i upotreba robotike mogu povećati prinos useva i stočarskih proizvoda, uz smanjivanje potrošnje resursa kao što su voda, gorivo i đubrivo, što posledično rezultira manjim troškovima proizvodnje.

Dodatno, agrotehničko inoviranje može pomoći u smanjenju negativnog uticaja poljoprivrede na životnu sredinu, kao što su smanjenje emisija gasova staklene bašte, zaštita zemljišta i vode, i očuvanje biodiverziteta.

Što se tiče ključnih oblasti istraživanja, one obuhvataju genetsko inženjerstvo, korišćenje informacionih tehnologija (GPS, senzori i dronovi za upravljanje usevima ili stokom), razvoj tehnika za uzgoj useva u kontrolisanim okruženjima poput vertikalnih farmi ili hidroponskih sistema, što omogućava proizvodnju hrane u urbanim područjima ili u uslovima ograničenih resursa, modernizovanje poljoprivredne mehanizacije uz prelazak na električne motore, hvatanje CO2 u staklenicima…

Samo kategorisanje inovacija u poljoprivredi umnogome zavisi od dela sveta u kojima se pominju. Recimo, u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je dozvoljen genetski modifikovan uzgoj, glavne teme godinama su nove verzije semena biljnih kultura koje donose veće prinose, dok je na raznolikom tržištu evropskog kontinenta fokus na smanjenju emisija gasova staklene bašte (posebno u zemljama koje koriste puno plastenika ili su poznate po stočarstvu) i elektrifikacija poljoprivredne mehanizacije.

Globalno posmatrano, prema poslednjim procenama Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO), do 2050. godine potražnja za hranom će porasti za 70 odsto, u skladu sa brzim rastom stanovništva – što znači godišnji porast proizvodnje mesa za više od 200 miliona tona i godišnje povećanje proizvodnje žitarica za neverovatne tri milijarde tona.

Ako se uzme u obzir da oko 9,9 odsto svetske populacije i dalje gladuje, sama pomisao da se nahrani više od devet milijardi usta za deceniju i po postaje zastrašujuća perspektiva. Sa ekološkim i geopolitičkim promenama koje je teško predvideti, tehnološki razvoj u poljoprivredi morao bi da doprinese pravednijoj raspodeli, pre svega.

Međutim, inovacije koje za cilj imaju ekološki razvoj, veći prinos i pospešivanje kvaliteta hrane često su u međusobnoj koliziji.

Upotreba informacionih tehnologija, takozvana pametna poljoprivreda, poslednjih godina doživljava značajne skokove u investicijama. Od 15 milijardi dolara u 2022. godini predviđa se da će njena tržišna vrednost porasti na 33 milijarde dolara do 2027.

Najveći rast kompanijskih investicija u poslednjih nekoliko godina primećuje se u preciznoj poljoprivredi. Prema nedavnom izveštaju kompanije McKinsey, farmeri iz Evrope i Severne Amerike su na čelu usvajanja tehnologija iz ove oblasti u svetu, sa 62 odsto i 61 odsto, respektivno.

Što se tiče posebnih rešenja koja se koriste u poljoprivrednim okruženjima, softver za upravljanje tokovima rada na farmi je na vrhu liste (21 odsto farmera u SAD i EU je usvojilo ovu praksu), a slede senzorski i sistemi za preciznu poljoprivredu (15 odsto njih koristi pomenutu tehnologiju).

Procenjuje se da oko 39 odsto farmera u globalu koristi nekakav softver za upravljanje, a recimo devet procenata azijskih farmera već se služi nekom vrstu robotike i automatizacije uzgajivačkih i proizvodnih procesa na svojim posedima.

Kada su trendovi u pitanju, američka kompanija Miller, koja se više decenija bavi proizvodnjom pesticida i poljoprivrednom analitikom, ističe da u ovoj i narednih nekoliko godina posebno treba obratiti pažnju na rast ulaganja u agrikulturnoj primeni interneta stvari (Internet of Things – IoT), razvoju rešenja koja koriste veštačku inteligenciju, uključujući i mašinsko učenje, kao i u većoj prodaji bespilotnih letelica za nadzor velikih imanja.

Procenjuje se da će IoT u poljoprivredi narasti sa sadašnjih približno 13 milijardi dolara do 33,5 milijardi zaključno sa 2032. godinom, a veštačka inteligencija do više od pet milijardi dolara u 2028. godini.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Električni traktori stižu na Poljoprivredni sajam – koliko su daleko od domaćih njiva?