žetva hlebnog zrna se očekuje ranije

Zbog velikih zaliha treba očuvati kvalitet uskadištenog zrna i novog roda

AgrobiznisBiznisSrbija

17.5.2024 08:52 Autor: Redakcija Biznis.rs 3

Zbog velikih zaliha treba očuvati kvalitet uskadištenog zrna i novog roda Zbog velikih zaliha treba očuvati kvalitet uskadištenog zrna i novog roda
Vremenski uslovi ubrzali su razvoj pšenice, pa se žetva hlebnog zrna može očekivati mnogo ranije nego što je to uobičajeno za naše područje, kažu... Zbog velikih zaliha treba očuvati kvalitet uskadištenog zrna i novog roda

Vremenski uslovi ubrzali su razvoj pšenice, pa se žetva hlebnog zrna može očekivati mnogo ranije nego što je to uobičajeno za naše područje, kažu stručnjaci. Iako je u ovom trenutku teško proceniti koliki će biti prinosi, svi se slažu da ne bi trebalo da budu ni rekordno niski, niti visoki. Zbog velikih zaliha i ove godine postavlja se pitanje kako će se očuvati kvalitet i uskladištenog zrna i novog roda, budući da će u mnogim silosima doći do mešanja stare i nove pšenice.

Visoke temperature tokom zime i proleća i nedostatak padavina skratili su trajanje vegetacije pšenice, što je uticalo na formiranje sklopa biljaka i broj zrna u klasu, kažu stručnjaci, a piše portal RTS-a.

„To je 80 odsto nosilac prinosa, dok sama masa zrna, odnosno, nalivanje ima manji uticaj na prinose. Dobri vremenski uslovi u ovom periodu mogu povećati masu zrna, ali to ne može da nadoknadi negativne stvari koje su uticale na formiranje sklopa“, kaže dr Milan Mirosavljević sa Instituta za ratastvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

„Deficit padavina od setve do sada je, u zavistnosti od regiona, preko 100 litara. Poslednje kiše koje nisu bile prevelike, jednim delom mogu da kompenzuju nedostatak vlage, ali ne i da pokriju deficit koji postoji“, objašnjava.

Majske kiše su, kažu stručnjaci, došle su u poslednji čas za sve poljoprivredne kulture. Ipak, nije ih bilo u svim regionima u istim količinama.

„U Banatu, takoreći, nije ni bilo padavina, dok je u Sremu izmereno oko 60 litara po metru kvadratnom. Dosta padavina je bilo u Negotinskoj krajni, Pomoravlju, Podrinju i na Severu Vojvodine. Tamo gde je bilo više od 30 litara kiše pšenica ima dosta dobre uslove za razvoj“, kaže Zorica Radičević, agrometeorolog u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

„I u narednom periodu očekuje nas promenjljivo oblačno vreme sa sunčanim intervalima, ali nestabilno sa čestom pojavom kiše i lokalnih pljuskova sa grmljavinom i pojačanim jugoistočnim vetrom u košavskom području. Prognozirani uslovi pogodovaće razvoju ozimih žita. Ako bude redovnih padavina stvoriće se dobre zalihe vlage u zemljištu za nalivanje zrna“, dodaje naša sagovornica.

Zbog povećane vlažnosti i vazduha i zemljišta, upozorava, treba obratiti pažnju na pojavu bolesti, pre svega fuzarioze.

Foto: Unsplash.com

Vremenske prilike prethodnih meseci uticale su na pojavu istih bolesti koje smo imali na pšenici i ječmu prošle godine, a pogodovale su i razmnožavanju štetočina kojih je bilo daleko više nego ranije.

„Sigurno je da se ne možemo nadati izuzetnom kvalitetu pšenice imajući u vidu uticaj bolesti koje su prisutne i koje su bile prisutne i prošle godine. Jasno je da bi kvalitet koji smo imali 2022. bio čudo, tako da se u ovom trenutku nadamo bar prošlogodišnjem kvalitetu, pod uslovm da nas padavine ne iznenade pred žetvu kada usevi budu sazreli“, kaže Sunčica Savović, direktror Udruženja „Žita Srbije“.

Koliki će biti prinosi pšenice teško je u ovom trenutku prognozirati. Ipak, stručnjaci nisu pesimisti.

„Prinos ozimih useva ne varira kao što je to kod prolećnih useva. Kod pšenice je to 10, 15 odsto u odnosu na prosečnu godinu. Ne verujem da ćemo imati izuzetno niske prinose, niti ćemo imati rekordnu godinu“, navodi Mirosavljević.

Budući da je ove godine mnogo više njiva zasejano pšenicom iz sopstvene proizvodnje i da su mnogi ratari štedeli na mineralnom đubrivu, sigurno je da će biti velikih varijacija u prinosima od parcele do parcele.

„U okviru istih regiona i atara imaćemo prinose koji će biti i dve tone, ali će biti i sedam tona po hektaru. Ako bismo sada morali da svedemo prosečni prinos, onda ovog trenutka izgleda kao da ćemo imati minimalne prinose od 4,7 tona po hektaru do pet tona po hektaru“, objašnjva Savovićeva.

Najveći problem je što ćemo i ove godine u žetvu ući sa ogromnim zalihama. Zaključno sa aprilom iz Srbije je izvezeno 1.139.168 tona pšenice i brašna preračunatog u zrno. U skladištima je trenutno 2,13 miliona tona hlebnog zrna. Pod pretpostavkom da za domaće potrebe mesečno troši 140.000 tona pšenice, viškovi koji su slobodni za izvoz za preostala dva meseca su 1.850.000 tona.

„Ako u maju i junu uspemo da izvezemo po 150.000 tona pšenice mesečno, pod uslovom da bude tražnje, da postoji stabilna ponuda na tržištu i da nema problema sa logistikom, mi dolazimo do cifre od 1,55 miliona tona prenesenih zaliha. Manji izvoz usloviće još veće zalihe. Čak i da nekim čudom izvezemo više i zalihe budu 1,3 miliona tona, nas čeka treća godina zaredom sa istorijskim zalihama pšenice u Srbiji“, kaže direktorka Uruženja „Žita Srbije“.

„To dalje stvara probleme vezano za skladištenje i očuvanje kvaliteta pšenice i ove koja nam stoji u skladištu i nove kada se bude mešala sa starom, što je neminovno u većem broju silosa“, upozorava.

Cena pšenice je, ističe, u proteklih godinu dana bila slabo podložna promenama. Novim rodom se prošle nedelje trgovalo po ceni od 19 do 19,5 dinara po kilogramu utovareno, to jest, 20 do 21 dinara dovezeno u luku. Domaći proizvođači, podseća, imaju mogućnost da zaključe terminske ugovore o prodaji pšenice i mnogo pre žetve. Takođe, omogućeno im je da i sami izvoze ukoliko to žele. U svakom trenutku imaju veliki dijapazon kupca, od mlinarske industrije, skladištara, domaćih trgovaca, fabrika za proizvodnju stočne hrane do izvoznika.

„Problem je što se na domaćem tržištu onog trenutka kada se cena pšenice pomeri minimalno na gore, ponuda smanjuje u narednih nekoliko dana ili potpuno nestaje. Proizvođači iščekuju dalji rast cene, iako bi realno mogli i da profitiraju u tom trenutku. Zbog toga mi kao izvozno tržište nismo u mogućnosti da bez velike muke ponudimo veće količine pšenice svetskom tržištu. Nemamo ni stabilnu ponudu, ni stabilan izvoz pšenice“, kaže Savovićeva.

Žetva pšenice ove godine može se očekivati već početkom juna, što je najranije u poslednjih 20 ili 30 godina.

  • Nata

    17.5.2024 #1 Author

    Nadam se da će ove godine biti veća potražnja i samim tim više izvoza. Prvenstveno zbog proizvodjača.

    Odgovori

  • AJA

    19.5.2024 #2 Author

    Bice dobro za nase trziste i uzvoz takodje.

    Odgovori

  • SHALIMAR

    19.5.2024 #3 Author

    Imamo mi dosta za nas,treba sve to izvesti na trziste…

    Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Biznis.rs newsletter

Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

Loading...