Da li treba finansirati nove rudnike litijuma i drugih metala ili čuvati životnu sredinu?

Manje fosilnih goriva i više električne energije dovešće do sve veće potražnje za litijumom, kobaltom, niklom, ali i bakrom, to je dilema finansijera koji oklevaju između klimatskih potreba i ekonomskih i rizika po životnu sredinu.

Ti „kritični metali energetske tranzicije“ biće centralna tema samita koji Međunarodna agencija za energiju (IEA) organizuje 28. septembra u Parizu, prenosi Beta.

Potražnja za litijumom, suštinskom komponentom baterija za električne automobile, mogla bi da bude povećanja devet puta između 2022. i 2050. godine, prema projekcijama IEA.

Ta potražnja je već utrostručena u prethodnih pet godina.

Očekuje se da potrebe za kobaltom biti povećane sa 171.000 na 524.700 tona, a potrebe za niklom bi trebalo da porastu za 120 odsto.

Prema proceni IAE, ako se investicije u rudarski sektor povećavaju one su i dalje nedovoljne.

„To je veliki izazov, vidimo značajne nestašice sirovina“, od kojih su mnoge ključne za dizajn baterija, električnih mreža ili elektronskih uređaja, rekao je Džejson Šenker (Jason Schenker) predsednik i osnivač američke firme za ekonomska predviđanja Prestige Economics.

Pored ekonomskog pitanja, rudarstvo otvara pitanja ljudskih prava i zagađenja životne sredine.

Slučajevi ugrožavanja života radnika u pojedinim rudnicima, uništavanje prirodnih staništa i negativni uticaji na lokalno stanovništvo redovno se na naslovnim stranama lokalnih medija, prenosi AFP.