Trgovina poljoprivrednim proizvodima opala u EU, SAD beleže rast uvoza

Prema poslednjim podacima koje je objavila evropska statistička agencija Eurostat, vrednost trgovine poljoprivrednih proizvoda Evropske unije sa svetom u prošloj godini se smanjila.

Naime, u 2023. godini vrednost trgovine (uvoza i izvoza) poljoprivrednih proizvoda EU i ostatka sveta dostigla je 410,9 milijardi evra, odnosno 13,5 milijardi evra manje nego 2022, što je jednako smanjenju od 3,2 odsto.

EU je izvezla poljoprivrednih proizvoda u vrednosti od 228,6 milijardi evra i uvezla u vrednosti od 182,3 milijarde evra, čime je ostvaren suficit od 46,3 milijarde evra. Dok je vrednost izvoza između 2022. i 2023. ostala stabilna, primetan je pad vrednosti uvoza (-6,8 odsto).

Između 2013. i 2023. godine trgovina poljoprivrednim proizvodima u EU porasla je za 56,2 odsto (sa 263,1 milijarde evra na 410,9 milijardi evra), što je ekvivalent prosečnom godišnjem rastu od 4,6 procenata. U ovom periodu izvoz je rastao brže od uvoza (4,7 prema 4,4 odsto).

Što se tiče izvoznih partnera, Velika Britanija je bila glavni sa 22 odsto udela u izvozu poljoprivrednih proizvoda u EU (48,6 milijardi evra), a zatim slede Sjedinjene Američke Države (12 odsto, odnosno 27,5 milijardi evra), Kina (šest odsto, 13,5 milijardi evra), Švajcarska (pet odsto, 12,1 milijarda evra), Japan (tri procenta, 7,2 milijarde evra) i Rusija (tri odsto, odnosno 6,6 milijardi evra).

Uvoz u EU uglavnom potiče iz Brazila (devet odsto, odnosno 16,9 milijardi evra), Ujedinjenog Kraljevstva (osam procenata, 15,8 milijardi evra), Kine (sedam odsto, 13,3 milijarde evra), Sjedinjenih Američkih Država (sedam odsto, 13,1 milijardi evra), Ukrajine (pet procenata, 9,5 milijardi evra) i Norveške (pet odsto, 9,2 milijarde evra).

SAD beleže rast uvoza poljoprivredne robe

Sjedinjene Američke Države obično beleže više vrednosti u izvozu nego u uvozu robe, objavilo je američko Ministarstvo poljoprivrede.

Ipak, vrednost uvoza rasla je brže od izvoza tokom protekle decenije, doprinoseći negativnom trgovinskom bilansu u određenim godinama. Od fiskalnih godina 2013. do 2023. američki poljoprivredni izvoz se povećao po ukupnoj godišnjoj stopi rasta od 2,1 odsto. U isto vreme, uvoz je porastao za 5,8 odsto.

Kako je navelo ministarstvo, snažno povećanje američke potražnje za uvozom u velikoj meri je vođeno jačim dolarom i preferencijama potrošača za izbor proizvoda tokom cele godine. Trgovinski bilans poljoprivrede bio je negativan u tri od poslednjih deset fiskalnih godina.

Vrednost američkog poljoprivrednog izvoza, bez prilagođavanja inflaciji, dostigla je vrhunac u fiskalnoj 2022. godini pre nego što je opala u 2023. Ukupan izvoz je bio procenjen na 178,7 milijardi dolara u 2023, što je smanjenje od 17 milijardi dolara u odnosu na 2022.

Četiri kategorije obično su činile oko 90 odsto ukupne poljoprivredne proizvodnje izvoza, i to: žitarice i stočna hrana, uljarice i proizvodi, životinje (na primer, stoka i živina), meso i proizvodi; i hortikulturni proizvodi.

Uvoz raste brže od izvoza u Kini

Kineska spoljnotrgovinska razmena poljoprivrednih proizvoda ostala je generalno na istom nivou i u 2023, odnosno tokom poslednjih 15 godina uvoz poljoprivrednih proizvoda u Kinu je pokazao veće stope rasta od izvoza u većini godina.

Kako je prenela državna novinska agencija Xinhua, kineski izvoz poljoprivrednih proizvoda porastao je za 0,9 odsto na godišnjem nivou na 98,93 milijarde dolara, dok je njen uvoz takvih proizvoda opao za 0,3 odsto na 234,11 milijardi dolara.

Ukupna spoljnotrgovinska vrednost poljoprivrednih proizvoda u zemlji iznosila je prošle godine 333,03 milijarde američkih dolara, prema podacima Ministarstva poljoprivrede i ruralnih poslova.

Trgovinski deficit zemlje je prošle godine iznosio 135,18 milijardi dolara, što je za 1,2 odsto manje u odnosu na 2022.