Kako će se birati rukovodioci „korporativizovanih“ državnih preduzeća: Prilike i propusti novog zakona

U ponedeljak, 16. septembra, počinje primena Zakona o upravljanju privrednim društvima u vlasništvu Republike Srbije, koji pored transformacije javnih preduzeća u akcionarska ili društva sa ograničenom odgovornošću, reguliše i postavljanje rukovodstava, kao i sistem nadzora nad njihovim radom.

O tome za Biznis.rs razgovaramo sa direktorom organizacije Transparentnost Srbija Nemanjom Nenadićem, koji ukazuje na dobre strane novog propisa, ali i upozorava na problematične, koje bi mogle da dovedu i do lošijih rešenja od već viđenih u praksi.

Nenadić ističe da svakako postoji nekoliko mogućih koristi od početka primene novog zakona, i to pre svega kada se radi o uspostavljanju nekih pravila koja do sada nisu postojala kada je reč o državnim preduzećima koja posluju na tržištu, a na koja se nije primenjivao Zakon o javnim preduzećima – kao što je Telekom Srbija.

„Druga moguća korist dolazi od toga što se konačno uspostavljaju pravila oko obavezne obuke u oblasti korporativnog upravljanja, gde su se u protekloj deceniji priznavali razni tečajevi čiji program nije bio standardizovan“, ističe Nenadić.

Ocenjuje i da bi nova zakonska rešenja mogla da olakšaju sprovođenje nadzora nad radom preduzeća koji vrše ministarstva privrede i energetike, ali da nije do kraja jasno da li će, i u kojoj meri, biti povećane mogućnost za nadzor od strane zainteresovane javnosti.

„To zavisi od podzakonskih akata ili čak stava Ministarstva privrede koja informacija je značajna za javnost“, upozorava Nenadić.

U zakonu, inače, stoji da je „društvo kapitala“ (preduzeće koje Vlada na predlog Ministarstva privrede stavi na spisak preduzeća na koja se ovaj propis odnosi) dužno da, u roku od 30 dana od usvajanja akta, odnosno imenovanja lica, na svojoj internet stranici objavi godišnje opšte i posebne ciljeve sa ključnim pokazateljima uspeha i izveštaj o njihovoj realizaciji, osnivački akt, odnosno statut, radne biografije članova organa društva kapitala, organizacionu strukturu, kao i godišnji, odnosno srednjoročni plan poslovanja.

Dužno je da objavljuje i izveštaje o poslovanju, godišnji finansijski izveštaj sa mišljenjem ovlašćenog revizora, kao i „druge informacije od značaja za javnost“.

„Ministarstvo (privrede ili rudarstva i energetike) može utvrditi i druge elemente poslovanja društva kapitala koji će se objavljivati i razmotriti predloge za objavljivanje informacija koji su od naročitog značaja za javnost“, piše u članu koji reguliše objavljivanje informacija.

Rukovodioci nisu javni funkcioneri, imovinske karte ostaju tajna

„Kada je reč o šteti od primene novog zakona, ona će se na prvom koraku manifestovati u tome što novoizabrani rukovodioci preduzeća (članovi skupštine akcionara, članovi nadzornih odbora, direktori i v.d. direktori), neće biti u obavezi da podnose izveštaje o imovini i prihodima, niti će za njih važiti druga pravila iz Zakona o sprečavanju korupcije“, upozorava Nenadić.

Takva situacija će, kako objašnjava, potrajati sve dok se ne izmeni pojam javnog funkcionera u antikorupcijskom zakonu, odnosno dok se ne otklone posledice „neutemeljenog autentičnog tumačenja koje je Skupština usvojila u februaru 2022. godine“.

„Na osnovu tog tumačenja, pojam funkcionera se dodatno vezuje za organ koji ga imenuje. Na spisku iz autentičnog tumačenja se nalazi Vlada (koja sada imenuje članove Nadzornog odbora i direktora javnog preduzeća), ali ne i ministri privrede i energetike koji će po novom imenovati članove skupština, ni članovi skupština koji će imenovati nadzorne odbore, i konačno, ni nadzorni odbori koji će birati direktore“, precizira Nenadić.

Ko može da postane direktor?

U novom zakonu stoji da se lice koje obavlja funkciju direktora društva kapitala imenuje u skladu sa Zakonom, nakon sprovedenog javnog konkursa.

„Izuzetno od stava 1. ovog člana, do imenovanja direktora po sprovedenom javnom konkursu imenuje se vršilac dužnosti direktora, shodnom primenom Zakona, bez sprovođenja javnog konkursa, a najduže na period do godinu dana“, predvideo je zakonodavac.

Predstavnik države u Skupštini društva kapitala, član nadzornog odbora ili direktor mora da ispuni i sledeće uslove:

• da ima stečeno visoko obrazovanje na osnovnim studijama u trajanju od najmanje četiri godine, odnosno na osnovnim akademskim studijama u obimu od najmanje 240 ESPB bodova, master akademskim studijama, master strukovnim studijama, specijalističkim akademskim studijama ili specijalističkim strukovnim studijama
• da ima najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje iz tačke 1) ovog stava
• da ima najmanje tri godine radnog iskustva na rukovodećim poslovima
• da nije osuđivano na kaznu zatvora od najmanje šest meseci
• da se protiv lica ne vodi krivični postupak
• da poznaje oblast korporativnog upravljanja
• da nije u sukobu interesa, u skladu sa Zakonom

Nenadić u razgovoru za Biznis.rs ističe da se u ostalim rešenjima iz novog propisa krije više propuštenih prilika da se sistem unapredi, nego što je reč o direktnoj šteti usled početka primene.

„Na primer, zahvaljujući našoj intervenciji u konačnom tekstu su se našli makar oni mehanizmi za sprečavanje zloupotreba resursa preduzeća u svrhu partijske promocije koji su postojali u Zakonu o javnim preduzećima, ali nisu ugrađeni dodatni, koji su očigledno potrebni i koje smo takođe predlagali“, konstatuje Nenadić.

Upozorava, takođe, da nisu propisane prekršajne sankcije za sve oblike kršenja zakona, ali i da je propuštena prilika da se precizira stručnost koja se traži za direktore.

„I dalje je moguće da na to mesto bude izabran neko ko je stručan samo za sporednu delatnost preduzeća, a ne i za glavnu“, upozorava Nenadić u razgovoru za Biznis.rs.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Počinje primena zakona koji javna preduzeća pretvara u akcionarska društva i d.o.o.