Kako oživeti globalnu ekonomiju usred geopolitičkih previranja?

Globalni kreatori politika suočavaju se sa izazovom ponovnog podsticanja rasta i širenja mogućnosti, što je pitanje koje je bilo aktuelno i početkom prošle decenije, nakon globalne finansijske krize. Danas, nakon šokova pandemije i rata u Ukrajini, geopolitički pejzaž je pod ogromnim pritiskom, a konsenzus je sve teže postići.

Iako je svet izbegao tešku krizu rasta, zabrinjavajući opadajući trend potencijalnog skoka privrede se nastavlja, sa globalnim rastom koji je stalno usporavao i čiji izgledi nastavljaju da slabe, piše Pjer Olivije Gurinšas (Pierre Olivier Gourinchas), ekonomski savetnik i direktor istraživačkog odeljenja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Ekonomisti rast obično dele na tri široka faktora: rad, kapital (uključujući zemlju) i ukupnu faktorsku produktivnost (Total Factor Productivity – TFP), meru efikasnosti korišćenja prva dva resursa. Zanimljivo je da je više od polovine izgubljenog rasta od finansijske krize bilo uzrokovano usporavanjem rasta ukupne faktorske produktivnosti.

Ipak, Gurinšas ističe da „čaša možda izgleda poluprazna, ali je zapravo polupuna“, jer se produktivnost može podići.

Put ka oporavku: Strukturne reforme i inovacije

Produktivnost se može povećati rešavanjem ukorenjenih strukturnih prepreka koje koče inovacije i iskorišćavanjem nedavnih tehnoloških proboja. Sjedinjene Američke Države, na primer, izdvajaju se od većine drugih ekonomija po tome što su poboljšale efikasnost u alokaciji resursa, što je pozitivno doprinelo rastu produktivnosti. U mnogim drugim zemljama, trenja poput regulatornih barijera i finansijskih ograničenja smanjuju fleksibilnost, postajući sve više ograničavajuća.

„Važno je napomenuti da bezuslovna deregulacija nije odgovor na sve. Zaštitne mere služe svrsi, ali ih treba proceniti u odnosu na njihove šire troškove po blagostanje, uključujući zagušene inovacije i rast. Primer Argentine, koja je strogo ograničavala izvoz kože, pokazuje kako zastarele regulative mogu štetiti ekonomiji u celini, sprečavajući izvoz i stvaranje vrednosti. Uklanjanje takvih prepreka na pravi način pomaže ekonomskom rastu, a mnoge zemlje imaju značajan prostor za takve reforme“, ocenjuje direktor istraživačkog odeljenja MMF-a.

Još jedan razlog za optimizam je revolucija veštačke inteligencije (AI), koja bi mogla transformisati rad. Iako je uticaj veštačke inteligencije na produktivnost rada neizvestan, potencijalno je značajan, u zavisnosti od načina i obima njene upotrebe.

„Brzina inovacija je zapanjujuća, sa troškovima generativne veštačke inteligencije koji se, prema nekim procenama, smanjuju desetostruko svake godine. Ovo bi moglo doneti znatan rast, ali je takođe neophodno upravljati društvenim transformacijama koje ona može izazvati“, ističe Gurinšas.

Globalna integracija u novom geopolitičkom pejzažu

Svetska trgovina se petostruko povećala u realnom smislu od 1980. godine, a njen udeo u globalnoj proizvodnji porastao je sa 36 na 60 odsto. To je bilo podržano značajnim smanjenjem troškova trgovine, što je pomoglo širenju globalnih lanaca vrednosti – snažnog pokretača rasta produktivnosti i izvoza robe od ranih 1990-ih.

Povećana trgovinska integracija podstakla je spektakularan rast globalnog životnog standarda, povećavajući globalni BDP za 6,8 odsto realno između 1995. i 2020. godine. Zemlje sa niskim prihodima zabeležile su još veći porast, od 33 odsto.

„Međutim, iako se geopolitički rizici intenziviraju i pretnje slobodnom protoku kapitala, robe i ljudi rastu, globalna trgovina je pokazala značajnu prilagodljivost. Multinacionalne firme su se prilagodile premeštanjem proizvodnje u zemlje ‘konektore’ – poput Meksika, Maroka i Vijetnama – koje nisu deo ni zapadnih ni kineskih blokova i slobodno trguju sa oba. Ove zemlje su već napredovale u lancu vrednosti, koristeći prednosti ranije trgovinske integracije. Ipak, dok zemlje konektori podržavaju globalnu trgovinu i investicije, postoji cena koju treba platiti“, napominje ekonomski savetnik MMF-a i objašnjavaa da produženi lanci snabdevanja mogu biti neefikasniji i ranjiviji, a veća neprozirnost u trgovinskim i finansijskim tokovima otežava uočavanje rizika. Prekomerni poremećaji u trgovini na kraju će smanjiti globalni rast i prosperitet.

Izazovi i uloga politike

Nisu svi imali jednake koristi od trgovinske integracije, posebno u naprednim ekonomijama. Ipak, analiza Pjera Olivijea Gurinšasa pokazuje da je globalizacija imala mnogo manji uticaj na rastuće nejednakosti među zemljama od tehnološkog napretka.

Brzina ekonomske transformacije, posebno uz veštačku inteligenciju, može izazvati velike dislokacije i povezan politički otpor ako se ne vodi računa o adaptaciji ekonomskih sistema i sigurnosnih mreža.

„Nalazimo se u potrazi za načinima da oživimo rast usred rastućih geopolitičkih tenzija i povećane neizvesnosti oko budućnosti globalne integracije i tehnologije. Politika može igrati centralnu ulogu, posebno strukturne reforme. Olakšavanje mobilnosti radnika između poslodavaca, industrija i regiona minimizira troškove prilagođavanja trgovini i promoviše zapošljavanje. Kompenzacijske mere, posebno za najranjivije, i pomoć radnicima da se prilagode i usavrše veštine takođe su korisne, pa čak i povećavaju javnu podršku vladinim politikama“, ističe Gurinšas u svom tekstu.

Međunarodni monetarni fond je, od svog osnivanja, imao misiju da olakša uravnotežen rast međunarodne trgovine i time doprinese visokom nivou zaposlenosti i realnog dohotka kao primarnim ciljevima ekonomske politike. Kako podseća direktor istraživačkog odeljenja MMF-a, ovaj delikatni balans se postiže kroz nadzor i mandate za borbu protiv kriza.

„Trgovinska integracija i ekspanzija nisu ciljevi sami po sebi – one su važne u meri u kojoj podržavaju zapošljavanje i bolje životne standarde. Pažljivo kalibrisana politika može pomoći u postizanju ovih ciljeva“, zaključuje Gurinšas.