Kina i Rusija potpisale plan investicione saradnje

Premijeri Rusije i Kine Mihail Mišustin i Li Ćijang potpisali su u Moskvi zajednički plan rusko-kineske investicione saradnje i 15 drugih dokumenata. Među potpisanim dokumentima nalaze se dva protokola o mehanizmu redovnih sastanaka i četiri dokumenta o radu vladinih komisija.

Potpisan je protokol uz sporazum o olakšavanju putovanja građana, protokol o podršci saradnji u oblasti fundamentalnih istraživanja između univerziteta Rusije i Kine, kao i memorandumi, uključujući one o saradnji u hemijskoj industriji i ekološkom sektoru, prenosi Komersant.

Još dva dokumenta potpisale su carinske strukture Rusije i Kine. Prema njima, dve zemlje planiraju da ojačaju metodološku i informacionu saradnju u oblasti carinske statistike.

U decembru prošle godine Mišustin je posetio Kinu, gde se sastao sa Lijem, kao i sa predsednikom Kine Si Đinpingom. Premijer Državnog saveta Kine stigao je u Rusiju 20. avgusta, u dvodnevnu posetu. Na sastanku sa ruskim premijerom, rekao je da su odnosi Moskve i Pekinga „izdržali međunarodne turbulencije“.

U isto vreme, proizvodi koje Rusija uvozi mogu poskupeti za najmanje 10 odsto zbog problema sa isporukama iz Kine. Troškovi uvoznika takođe rastu, često dostižući i do 30 odsto, navode preduzetnici. Problemi su nastali zbog novih zahteva kineskih kompanija, koje su spremne da šalju robu samo u zemlju iz koje je došla uplata.

Ruski trgovci često šalju novac preko posrednika u drugim državama, što dodatno komplikuje rutu isporuke. Ovo se ne odnosi samo na proizvode pod sankcijama.

Većinu kineskih dobavljača do skoro nije interesovalo zašto roba plaćena iz Kirgizije ide direktno u Rusiju. Sada su počeli da traže izvoznu deklaraciju kako bi izbegli takve situacije. Uvoznici su primorani da rešavaju ovaj problem dodavanjem novih karika u lancu isporuke.

Egzotične lokacije, kao što su Laos, Iran, UAE ili Azerbejdžan sve češće se koriste kao međustanice u čije luke dolazi roba iz Kine, a tek potom se kamionima prevozi u Rusiju. Ruskim kompanijama je postalo teško da obavljaju prekogranična plaćanja u juanima. Problem ne bi bio tako izražen da se odnosi samo na sankcionisanu robu. Međutim, na crnim listama se nalaze proizvodi dvostruke namene, poput složene elektronike, medicinske opreme i mašina.