Kina najveći kreditor Amerike i razvijenih zemalja

Sjedinjene Američke Države su najveći primalac kineskih kreditnih aktivnosti u svetu, pokazuje novo istraživanje koje prati međunarodno zaduživanje koje obezbeđuje Peking i ukazuje da Kina sve više pozajmljuje bogatijim državama, a ne zemljama u razvoju.

Izveštaj istraživačkog centra AidData sa američkog državnog univerziteta William & Mary navodi da je Kina od 2000. do 2023. godine kroz kredite i grantove plasirala ukupno 2.200 milijardi dolara u 200 zemalja, prenosi Reuters.

Iako je dugo važila za ključnog kreditora zemalja u razvoju kroz inicijativu „Pojas i put“, Kina sada sve više usmerava finansiranje ka razvijenim ekonomijama, posebno u stratešku infrastrukturu i visokotehnološke lance snabdevanja, uključujući poluprovodnike, veštačku inteligenciju i čistu energiju.

AidData navodi da je kineski kreditni portfelj zapravo dva do četiri puta veći nego što su ranije procene pokazivale, i da Kina ostaje najveći zvanični poverilac na svetu. Više od tri četvrtine kineskog kreditiranja sada ide zemljama sa višim srednjim i visokim prihodima.

Prema izveštaju, Sjedinjene Države su dobile najviše zvaničnih kredita iz Kine, više od 200 milijardi dolara za skoro 2.500 projekata i aktivnosti. Kineske državne kompanije prisutne su „u svakom delu i sektoru SAD“, finansirajući LNG projekte u Teksasu i Luizijani, data centre u Severnoj Virdžiniji, terminale na aerodromima JFK i LAX, kao i gasovod Matterhorn i naftovod Dakota Access.

Peking je takođe finansirao akvizicije visokotehnoloških firmi, dok su kineski državni kreditori obezbedili kreditne linije mnogim kompanijama sa liste Fortune 500, uključujući Amazon, AT&T, Verizon, Teslu, General Motors, Ford, Boeing i Disney.

Udeo pozajmica zemljama sa niskim i nižim srednjim prihodima pao je sa 88 odsto u 2000. godini na 12 procenata u 2023. Istovremeno je udeo kreditiranja zemalja sa srednjim i visokim prihodima porastao sa 24 odsto u 2000. godini na 76 odsto u 2023. Velika Britanija je, na primer, dobila 60 milijardi dolara, a Evropska unija 161 milijardu.