Kineski mirovni predlog doveo SAD u neugodan položaj

Sastanci kineskog predsednika Si Đinpinga sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinim u Moskvi doveli su vašingtonsku administraciju u neugodan položaj, na marginu događaja, dok su lideri dve zemlje koje SAD smatraju glavnim rivalima, razgovarali o mirovnom predlogu Pekinga za Ukrajinu.

Tako Bloomberg opisuje atmosferu u Vašingtonu, pozivajući se na neimenovane zvaničnike administracije američkog predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden). Američki zvaničnici izrazili su dubok skepticizam prema kineskoj ideji, ocenjujući da bi nagradio Moskvu učvršćivanjem njenih teritorijalnih osvajanja.

Privatno, prema tvrdnji jednog zvaničnika SAD, sastanci i predlog izazvali su osećaj nelagodnosti u administraciji, što je zauzvrat dovelo do pitanja o širem pristupu SAD dvema zemljama. SAD su zabrinute da bi mogle biti saterane u ćošak zbog kineskog predloga, ukoliko bi potpuno odbacile plan.

Kina bi navodno to mogla da iskoristi da objasni drugim nacijama koje su umorne od rata i ekonomske štete od njega, da Vašington nije zainteresovan za mir. Analitičari ocenjuju da bi Kina u slučaju da SAD odbace plan, pojačala slanje poruka da se SAD protive prekidu i okončanju rata.

Debata o kineskoj verziji mirovnog plana naglašava samo jednu od više neprijatnih stvarnosti koje je donela Sijeva trodnevna poseta Moskvi. Dve zemlje su se obavezale da će još više produbiti svoje partnerstvo. Iako je Bajdenova administracija pokušavala da drži Kinu po strani od početka rata u Ukrajini, dogodilo se suprotno.

Na saslušanju u Senatu u sredu američki državni sekretar Entoni Blinken (Antony Blinken) rekao je u odgovoru na jedno pitanje da je to bio nastavak saveza koje su dve zemlje najavile neposredno pre početk rata u Ukrajini kao „partnerstvo bez ograničenja“. On je naveo da to nije iznenađenje, kao i da obe zemlje imaju različite poglede na svet od američkog.

Kina je odbacila američke sankcije zbog partnerstva njenih kompanija sa Rusijom, kupuje naftu od Irana prkoseći zahtevima Zapada i posredovala je u uspostavljanju prekinutih diplomatskih odnosa između Saudijske Arabije i Irana. Velike globalne ekonomije poput Indije i Brazila odbijaju da biraju između Kine i Zapada, tvrdeći da ne žele novi Hladni rat.

Bajdenova administracija pokušala je da natera Kinu da se suoči sa ukrajinskom krizom pod uslovima SAD, ali Si ima svoje uslove, ocenila je američka konsultantska kuća China Strategies Group, dodajući da to verovatno izaziva izvesnu konsternaciju unutar američke administracije. Neki analitičari ocenjuju da je Kina možda odustala od boljih odnosa sa SAD u skorije vreme.

Prema oceni ruskih medija SAD i saveznici su učinili sve da zasene posetu kineskog predsednika Moskvi, najpre optužnicom Međunarodnog krivičnog suda za ratne zločine protiv ruskog predsednika Putina, a zatim i iznenadnom posetom japanskog premijera Fumija Kišide Kijevu u vreme dok je Si boravio u Moskvi.