Kineskim vozilima možda zatvaraju vrata Zapada, ali dominiraće ostatkom sveta

Tokom poslednjih nekoliko godina, a naročito u poslednjih 12 meseci, čini se da postoji apsolutna zebnja i strah u zapadnom svetu kada je reč o kineskim automobilima. Kao posledica toga nameću se carine, od Evropske unije do SAD, a čak je i Rusija bila „zabezeknuta“ količinom uvezenih vozila iz Kine posle povlačenja zapadnih brendova, da je pokušala i ona da „pritisne kočnicu“.

Kineze to očigledno ne brine, tako da su posle napisa u zapadnoj štampi iz decembra 2024. i januara 2025. godine, koji su zvučali depresivno po kineske proizvođače i predviđali pad izvoza, ovog marta osvanuli naslovi i analize o novom bumu kineskog izvoza automobila po svetu – ali, pre svega, po „Trećem svetu“, odnosno zemljama u razvoju.

Povoljne procene su samo pojačane posle vesti od pre nekoliko dana da je BYD, jedan od vodećih kineskih proizvođača automobila, predstavio novu bateriju koja se puni za svega pet minuta, neznatno više od punjenja rezervoara benzinom, dizelom ili prirodnim gasom. Kao posledica, akcije BYD Co. skočile su na rekordne nivoe – porasle su za čak šest odsto na otvaranju trgovanja u Hong Kongu u utorak, podižući svoju tržišnu vrednost na skoro 162 milijarde dolara, što je više od ukupne vrednosti koju imaju Ford Motor, General Motors i Volkswagen AG zajedno.

BYD-ov novi sistem za bateriju i punjenje u stanju je da obezbedi oko 400 kilometara dometa za pet minuta, prenosi Bloomberg. Ovaj kineski proizvođač će sledećeg meseca početi da prodaje vozila sa novom tehnologijom.

Sa druge strane, cifre govore da su tržišta zemalja širom sveta, od Tajlanda do Brazila i od Južne Afrike do Rusije, preplavljena kineskim modelima koji imaju elektroniku na nivou najskupljih zapadnih vozila, a opet, sve je to uračunato u cenu koja je primetno niža. Važno je napomenuti da kineski proizvođači nude kao osnovnu opremu ono što zapadni proizvođači tretiraju kao „ekstra paket“, što dodatno smanjuje ukupne troškove.

U Južnoj Africi je prodaja kineskih automobila bila tolika da su zauzeli 10 odsto tržišta, u poređenju sa svega dva procenta 2019. godine. Tursko tržište je popunjeno kineskim vozilima sa osam procenata tržišta, kažu podaci iz 2024, dok je samo dve godine ranije statistika pokazala da nije bilo skoro nijednog vozila proizvedenog u Kini sa turskim registarskim tablicama. U celom svetu kineska vozila su 2020. godine, recimo, prodata u svega milion primeraka, dok su prošle godine Kinezi strancima prodali čak 4,9 miliona vozila.

Kineski proizvođači nisu sami smislili ovu strategiju – pratili su već oprobanu strategiju japanskih fabrika iz sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kao i južnokorejsku strategiju iz devedesetih godina 20. i s početka 21. veka. Jedina razlika je što su kineska vozila „nakrcana“ elektronikom, a to nije posebno teško, jer kako kažu stručnjaci – „EV je bliži po svom dizajnu mobilnom telefonu nego automobilu sa unutrašnjim sagorevanjem“. Kineski proizvođači mobilnih telefona su odavno zagospodarili svetom, tako da je i ovo bio logičan korak.

Međutim, postoji još jedan deo kineske strategije koji ih je vinuo u visine. Iako su BYD i ekipa potrošili puno novca i truda da pokažu Zapadu da su majstori u pravljenju električnih automobila, 80 odsto kineskog izvoza automobila čine oni sa unutrašnjim sagorevanjem. To je jasno, imajući u vidu da u mnogim zemljama u razvoju ne postoje ni česti punjači za struju, niti pouzdana električna mreža, ali postoji glad za vozilima koja su priuštiva. U ovu nišu su se kineski proizvođači savršeno uklopili.

Očekuje se da će se globalni tržišni udeo kineskih proizvođača automobila izvan njihove matične zemlje popeti na 13 odsto u 2030. godini – sa današnja tri procenta, prema istraživanju AlixPartners-a. Uključujući Kinu, taj udeo širom sveta skočiće na 33 odsto, a u Africi i na Bliskom istoku se predviđa da će do tada dostići 39 procenata, navodi Bloomberg. Dakle, za svega pet godina svaki treći automobil na putevima biće – kineski!

Zapadni proizvođači su u povlačenju. Ford je posle mnogo decenija zatvorio fabriku u Brazilu, koju je kupio BYD. Tesla se u zapadnom svetu suočava sa kampanjom bojkota zbog političkog angažmana Ilona Maska (Elon Musk), ali to ljudima u Africi i Aziji malo znači. Tamo Tesla gubi bitku zbog povoljnijih kineskih modela.

U Srbiji se najavljuje dolazak kineskih automobila koji očekujemo sa nestrpljenjem, iako cene u startu nisu tako povoljne za naše tržište. GM je zauzeo kooperativan stav i radi na zajedničkim modelima sa Kinezima i na zajedničkom nastupu na trećim tržištima, dok je Tojota (Toyota) na kineskom tržištu lansirala veoma povoljan model električnog automobila.

Stellantis je osetio pad toliko velik da u Latinskoj Americi zauzima svega 0,4 odsto tržišta, dok na primer kineski Chery ima 2,1 odsto tržišnog udela, prema podacima koje je pružio Jato Dynamics. U azijsko-pacifičkom regionu Stellantis je osetio pad od čak 30 odsto tokom 2024. godine, i sada se i oni uzdaju u saradnju sa Kinezima na razvoju zajedničkih modela.

Latinska Amerika je mesto na kome se Kinezi nadaju najvećem proboju, uz Aziju. Čak je i nova reklama kompanije BYD, sa Peleom kao starim kraljem i BYD-ovim autom kao novim, postala viralna. A pošto je Brazil „glavni“ u Latinskoj Americi, očekuje se da se Kinezi probiju preko njega.

Sledeći korak je – mreža servisa. Rezervni delovi moraju postati široko dostupni, da se ne čekaju danima i nedeljama iz Kine, a Kinezi su već spremni i na razgranatu mrežu servisera.

Između 2021. i 2024. godine broj automobila isporučenih iz Kine porastao je za 300 odsto, što je Kinu učinilo najvećim svetskim izvoznikom. Cenovno su postali najprivlačniji, ali ih na Zapadu dočekuju „zidovima“. Što se tiče elektronike, njihovo znanje nakupljeno u mobilnim telefonima ugrađuje se u automobile.

Mask možda ima dobra vozila, ali su ona skupa. Tramp možda zatvara vrata SAD Kinezima, a EU im otežava ulazak, ali se to njih ništa ne tiče. Već su se pomirili sa tim da će, kao i u mobilnoj telefoniji – vladati ostatkom sveta. A on je više nego dovoljan.