Kolumbija usvojila povećanje budžeta od 16 odsto nakon fiskalnog upozorenja MMF-a

Kolumbijski zakonodavci odobrili su povećanje budžeta od 16 odsto, pojačavajući zabrinutost investitora zbog rastućeg tereta državnog duga.

Senat i donji dom parlamenta usvojili su budžet za 2027. godinu od 635 biliona pezosa, koji je predložila vlada, izveštava Bloomberg.

Kolumbija će u novembru ugostiti tehničku misiju Međunarodnog monetarnog fonda radi nastavka preliminarnih razgovora o podršci naporima za fiskalnu stabilizaciju.

Prinosi na kolumbijske obveznice naglo su porasli otkako je vlada u avgustu predstavila plan potrošnje. Najdžel Čolk (Nigel Chalk), direktor Odeljenja za zapadnu hemisferu pri Međunarodnom monetarnom fondu, rekao je prošle nedelje da je fiskalna situacija u zemlji „neodrživa“.

Predsednik Kolumbije Abelardo de la Esprielja (Abelardo de la Espriella) preuzeo je dužnost u avgustu i sada pregovara o novom programu MMF-a koji bi pomogao u rešavanju fiskalnog rasula koje je ostavio njegov prethodnik.

Njegova administracija navodi da je povećanje budžeta neophodno za pokrivanje većih izdataka od očekivanih za zdravstvo, penzije i plaćanje kamata, uz druge obaveze.

Zakonodavci nisu menjali ukupan iznos potrošnje iz vladinog predloga, ali su 8,4 biliona pezosa preusmerili sa servisiranja duga na investicije i saniranje posledica razornog zemljotresa koji je u avgustu pogodio zapadnu Kolumbiju.

Kolumbija će u novembru u Bogoti ugostiti tehničku misiju MMF-a radi nastavka preliminarnih razgovora o podršci fiskalnoj stabilizaciji, nastojeći da reši ono što je ministar finansija Miguel Gomez opisao kao kritičnu fiskalnu situaciju.

„Ovo je prvi korak ka ponovnom uspostavljanju stabilnosti naše privrede“, rekao je Gomez nakon što je zakon usvojen u donjem domu parlamenta rano u utorak. „Kako bismo ostvarili rast i prosperitet kojima se nadamo u narednim godinama.“

Pažnja će sada biti usmerena na to da li administracija predsednika De la Esprielje može da dobije podršku Kongresa za plan fiskalnog prilagođavanja u vrednosti većoj od dva odsto bruto domaćeg proizvoda. Bez korektivnih mera, deficit bi sledeće godine mogao da premaši devet odsto BDP-a, prema prognozama same vlade.