Lideri EU odlučuju o transferu profita od zamrznutih ruskih rezervi Kijevu

Profit ostvaren od zamrznutih rezervi Rusije mogao bi da počne da se uplaćuje za finansiranje Ukrajine od predstojećeg leta, prema predlogu visokog predstavnika Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa Borelja (Josep Borrell). Profesorka Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Danica Popović ocenila je za Biznis.rs da je reč o „raspodeli pokradenih para, ali da to neće uticati na kredibilitet EU“.

Lideri država članica EU razmotriće predlog tokom samita u Briselu 21. i 22. marta. Prema Boreljovom predlogu, dobit od zamrznutih ruskih sredstava išla bi u Evropski fond za mir, iz koga bi se finansirala vojna pomoć za države koje nisu članice EU, posebno za Ukrajinu, prenosi Business Insider.

Ukoliko predlog budu odobrile sve njene članice, Evropska unija bi uvela nepovratni porez na dobit koju ostvaruju zamrznute ruske rezerve. To bi bilo dovoljno da se obezbedi oko 3,3 milijarde dolara godišnje za kupovinu oružja za Ukrajinu, prenosi Bloomberg.

„Potez EU nema veze sa ekonomskim principima, niti sa pravnim načelima. U pitanju je čista politika, odnosno raspodela pokradenih para“, kaže profesorka Danica Popović, dodajući da je reč o jedinstvenom potezu EU protiv Rusije.

Ona je ocenila da evropski političari znaju da je to protivpravno, kao i da ne treba očekivati da će to biti primenjeno i u drugim slučajevima, nego samo u slučaju Rusije.

„Ekonomske odluke se zasnivaju na očekivanjima, niko ne očekuje da će to promeniti politiku EU i SAD“, navela je Popović, dodajući da nije prestala kupovina američkih i evropskih obveznica.

Boreljov predlog nudi srednje rešenje za zapadne lidere, koji se ne slažu oko toga kako je najbolje iskoristiti imobilisana sredstva Rusije. Oko 217 milijardi dolara ruske imovine u EU zamrznuto je nakon što je Moskva pokrenula vojnu intervenciju u Ukrajini 2022. godine.

Dok su neki, uključujući američke zvaničnike, pozivali na direktnu zaplenu samih rezervi, drugi su izrazili zabrinutost da bi to izazvalo finansijsku nestabilnost, kao i da će izazvati odgovor Rusije.

Direktor ključnog depozitara hartija od vrednosti u Evropi, belgijskog Eurocleara koji čuva imovinu ruske centralne banke, izjasnio se nedavno protiv zapadnog plana konfiskacije sredstava.

„Korišćenje imovine koja vam ne pripada kao kolateral je prilično blizu indirektnoj zapleni ili obavezi za buduću zaplenu, što bi moglo da ima potpuno iste efekte na tržišta kao i direktna zaplena“, rekao je izvršni direktor Eurocleara Liv Mostrej (Lieve Mostrey), koji je osudio plan G7 da se zamrznuta sredstva Rusije koriste za finansiranje rata u Ukrajini.

Prema rečima Danice Popović, blokada ruske imovine u EU i SAD za sada nije imala značajniji uticaj na kredibilitet EU i SAD.

„To vidimo po tome što najjači ulagači, Kina i Indija, nisu povukle svoje depozite iz EU, niti iz SAD“.