Nemačka oprezno reagovala na mogućnost Šrederovog posredovanja u pregovorima o Ukrajini

Nemačke vlasti oprezno su reagovale na predlog ruskog predsednika Vladimira Putina da bivši nemački kancelar Gerhard Šreder (Gerhard Schroder) bude posrednik u pregovorima o okončanju rata u Ukrajini. Prema navodima izvora iz Berlina, nemačka vlada je „primila k znanju“ Putinovu ideju, ali je smatra delom niza, kako su rekli, „lažnih i propagandnih ponuda“ iz Moskve. Jedan izvor ocenio je da bi pravi dokaz ozbiljnih namera Kremlja bilo produženje aktuelnog trodnevnog primirja.

Šreder, koji danas ima 82 godine, ostao je blizak Putinu i nakon odlaska sa funkcije, za razliku od većine zapadnih lidera posle ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. Godinama je bio povezan sa ruskim energetskim projektima, uključujući gasovod Severni tok i kompaniju Rosneft, iz čijeg se odbora povukao 2022. godine. Putin je nedavno izjavio da veruje da se rat približava kraju i da bi upravo Šreder mogao imati važnu ulogu u pregovorima, prenosi Guardian.

Unutar nemačke SDP postoje podeljena mišljenja o toj ideji. Bivši poslanik Mihael Rot (Michael Roth) ocenio je da posrednik ne može biti „Putinov prijatelj“ i naglasio da je najvažnije da ga prihvati sama Ukrajina. S druge strane, pojedini socijaldemokrati smatraju da predlog ne treba odmah odbaciti. Poslanik Adis Ahmetović rekao je da bi o tome trebalo razgovarati sa evropskim partnerima, dok je Ralf Stegner poručio da Evropa mora iskoristiti svaku priliku da ne prepusti sudbinu Ukrajine samo Moskvi i Vašingtonu.

U međuvremenu, primirje između Rusije i Ukrajine, postignuto uz posredovanje SAD, nalazi se pod ozbiljnim pritiskom već drugog dana. Obe strane optužuju jedna drugu za kršenje dogovora. Ukrajinske vlasti tvrde da su u ruskim napadima dronovima poginule tri osobe i da je zabeleženo više od 200 sukoba na frontu od početka vikenda. Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da je oborilo 57 ukrajinskih dronova i odgovorilo na napade „odgovarajućim merama“.

Kremlj je najavio i da će američki izaslanici Stiv Vitkof (Steve Witkoff) i Džered Kušner (Jared Kushner uskoro posetiti Moskvu radi nastavka pregovora. Rusija je istovremeno kritikovala Jermeniju zbog toga što je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom omogućila, kako tvrdi Moskva, „antiruske izjave“ tokom njegove posete Jerevanu. Zelenski je tada rekao da se Rusija plaši mogućih napada dronovima tokom parade 9. maja na Crvenom trgu.

Dodatne tenzije pojavile su se i u Letoniji, gde je ministar odbrane Andris Spruds podneo ostavku nakon upada dva ukrajinska drona na teritoriju zemlje i požara u skladištima nafte. Premijerka Evika Siliņa izjavila je da protivdronski sistemi nisu reagovali dovoljno brzo. Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha tvrdio je da su dronovi završili u Letoniji zbog ruskog elektronskog ometanja.