Nobelova nagrada za ekonomiju dodeljena za rast zasnovan na inovacijama

Ovogodišnju Nobelovu nagradu za ekonomiju osvojili su Džoel Mokir, Filip Ažion i Piter Hauit za „objašnjenje ekonomskog rasta zasnovanog na inovacijama“, odnosno za produbljeno razumevanje mehanizma „kreativne destrukcije“, procesa u kojem nove, korisne inovacije zamenjuju i potiskuju stare tehnologije i poslovne modele.

Trojica laureata predstavljaju različite, ali međusobno dopunjujuće pristupe proučavanju ekonomije. Mokir, holandskog porekla i profesor na Severozapadnom univerzitetu (Northwestern) u SAD, bavi se ekonomskom istorijom i dugoročnim trendovima kroz istorijske izvore, prenosi CNN.

Ažion, profesor na Collège de France i London School of Economics, i Hauit, Kanađanin sa Braun univerziteta, koriste matematičke modele kako bi objasnili kako inovacije i konkurencija pokreću privredni rast.

Ažion, koji ima 69 godina, rekao je da je bio „šokiran“ nagradom. „Nemam reči da izrazim šta osećam“, izjavio je telefonom na konferenciji za novinare u Stokholmu, dodajući da će novac od nagrade uložiti u svoju istraživačku laboratoriju.

Na pitanje o rastućem protekcionizmu i trgovinskim ratovima, Ažion je poručio da se protivi tom trendu. „Ne pozdravljam protekcionistički pristup u SAD. To nije dobro ni za svetski rast ni za inovacije“.

Koncept „kreativne destrukcije“, koji su laureati detaljno razradili i kvantifikovali, utemeljio je još Jozef Šumpeter u knjizi Kapitalizam, socijalizam i demokratija iz 1942. godine. On označava proces u kojem nove tehnologije i poslovni modeli istiskuju stare, stvarajući dinamiku stalnog privrednog obnavljanja.

Nobelov komitet je naglasio da je Mokir pokazao kako „inovacije mogu da se nižu u samoodrživom procesu samo ako ne znamo samo da nešto funkcioniše, već i zašto funkcioniše“. Ažion i Hauit su u svom radu iz 1992. godine razvili matematički model kreativne destrukcije, koji je postao temelj savremene teorije o dugoročnom rastu.

Ažion je poznat i po političkom angažmanu, bio je jedan od arhitekata ekonomskog programa Emanuela Makrona tokom predsedničke kampanje 2017. godine, a 2024. je kao kopredsedavajući Komisije za veštačku inteligenciju predstavio izveštaj sa 25 preporuka za jačanje pozicije Francuske kao lidera u razvoju veštačke inteligencije.

Nagradni fond, vredan 11 miliona švedskih kruna (oko 1,2 miliona dolara), podeljen je tako da polovina ide Mokiru, a drugu polovinu dele Ažion i Hauit. Uz novčanu nagradu, laureati dobijaju i zlatnu medalju od 18 karata i diplomu.

Iako se formalno ne ubraja među pet klasičnih Nobelovih priznanja, Nagrada Švedske banke za ekonomske nauke u spomen na Alfreda Nobela, ustanovljena 1968. godine, dodeljuje se zajedno sa ostalim nagradama 10. decembra, na godišnjicu Nobelove smrti 1896. godine.