Norveški bogataši napuštaju zemlju zbog visokih poreza

Porez na bogatstvo, koji se plaća svake godine, naterao je stotine milionera da se presele u inostranstvo, ali je istovremeno jedan od stubova norveške jednakosti.

Norveški milioneri tvrdw da je politička klima postala neprijateljski nastrojena prema vlasnicima biznisa. Norveška, koja ima porez na bogatstvo još od 1892. i otvorenu kulturu uvida u poreske prijave, ima ogromno iskustvo u „pritiskanju“ bogatih, prenosi Reuters.

Norveška praksa je primer zemljama poput Velike Britanije, Francuske ili Italije, koje razmatraju slične poreze. Suština oporezivanja je da će deo milionera otići iz zemlje, ali ako je porez široko postavljen, prihodi su i dalje značajni.

Porez je bio glavna tema na izborima u septembru, na kojima je pobedila Laburistička partija. Povećana je stopa oporezivanja i pooštrena su pravila za one koji napuštaju zemlju. Porez iznosi jedan odsto na lično bogatstvo između 1,76 i 20,7 miliona kruna (1,5 i 18 miliona evra), a 1,1 odsto na sve iznad toga.

Oko 12 odsto Norvežana plaća ovaj namet. Glavna nekretnina ima popust od 75 odsto na procenjenu vrednost, a akcije i poslovne nekretnine popust od 20 procenata. Ko napušta Norvešku mora da plati „izlazni porez“ od 37,8 odsto na nerealizovane kapitalne dobitke veće od tri miliona kruna, a rupe koje su ranije omogućavale beskonačno odlaganje plaćanja zatvorene su 2024.

Broj bogatih koji napuštaju zemlju se udvostručio, više od 250 ljudi godišnje sa imovinom većom od 10 miliona kruna otišlo je 2022. i 2023. Prema magazinu Kapital, čak 105 od 400 najbogatijih živi izvan zemlje ili je prebacio imovinu na rođake. Norveška je ukinula porez na nasleđe 2014. godine, a zemlja je jedna od najbogatijih na svetu zahvaljujući nafti i ribarstvu.

Prihodi od poreza na bogatstvo sada iznose 0,6 odsto BDP-a i rastu uprkos odlasku bogatih. Norveške analize pokazuju da preduzetnici imaju dovoljno likvidnosti da ga plate i da najveći teret nose najbogatiji. Druga istraživanja sugerišu da porez može podstaći ulaganje u ljudski kapital. Norveška ostaje i dalje visoko rangirana po lakoći poslovanja.

Kritičari politike oporezivanja kažu da ovaj porez kažnjava domaće vlasnike firmi i guši preduzetništvo. Veliki deo emigranata su biznismeni, a istraživanja ukazuju da promenjena pravila mogu dugoročno smanjiti vrednost norveške privrede za oko 1,3 procenta.

Startap osnivači posebno stradaju jer plaćaju porez na vrednost kapitala mnogo pre nego što firma počne da ostvaruje zaradu. Norveška ima jednu od najnižih stopa ulaganja rizičnog kapitala u Evropi.

Istovremeno, bogati i dalje odlaze iz zemlje. Norveška bi ove godine mogla da izgubi još oko 150 milionera. Velika Britanija je na prvom mestu globalne liste odlazaka, dok UAE, SAD i Italija dobijaju najviše bogatih doseljenika.