Očekuje se najviše povećanje kamate u Velikoj Britaniji u poslednje 33 godine

Očekuje se da će Banka Engleske u pokušaju da obuzda dvocifrenu inflaciju na predstojećoj sednici saopštiti odluku o povećanju kamatnih stopa, najvišem u poslednje 33 godine.

Centralna banka Velike Britanije saopštiće svoju odluku danas u 12.00 po londonskom vremenu, a guverner Endru Bejli (Andrew Bailey) će se pola sata kasnije obratiti novinarima na pres-konferenciji. Zvaničnici će objaviti svoje prognoze za ekonomiju i inflaciju, a verovatno će i potvrditi da država ulazi u recesiju, piše Bloomberg.

Iznenadne promene u vladi uticale su na monetarnu politiku Endrua Bejlija i njegovih kolega. Liz Tras (Liz Truss) je po dolasku na mesto premijera obećala da će stimulisati ekonomiju, što je izazvalo paniku na tržištima i dovelo do toga da je na poziciji zameni Riši Sunak (Rishi Sunak), koji je “pritisnuo kočnicu” uz upozorenje da će porezi morati da budu povećani.

“Spremni smo za dug period usporenog rasta, čak i stagnacije, koji će trajati nekoliko godina”, rekao je glavni ekonomista za Evropu u kompaniji BNP Paribas Markets Pol Holingsvort (Paul Hollingsworth).

Očekivano povećanje kamatne stope iznosiće 75 poena, čime će kamatna stopa dostići tri odsto, što je najviši nivo od 2008. godine i predstavlja najveće pojedinačno povećanje od 1989. godine.

Devetočlani Odbor za monetarnu politiku na septembarskoj sednici bio je podeljen u tri struje, ali je Bejli sa većinom članova doneo odluku o povećanju od pola poena. Odbornici Džonatan Haskel (Jonathan Haskel), Ketrin Man (Catherine Mann) i Dejv Ramsden (Dave Ramsden) tada su se zalagali za povećanje od 75 poena, dok je Svati Dingra zastupao stav da kamate treba povećati za četvrtinu poena.

Uzimajući u obzir da kriza povezana sa troškovima života teško pogađa zemlju, izvesno je da Velika Britanija ulazi u recesiju koja će najverovatnije trajati četiri kvartala i doneti gubitak od oko jedan odsto BDP-a, a ekonomisti smatraju da privreda neće beležiti rast do 2023. godine.

Ovaj scenario je tek malo bolji od prognoza Banke Engleske u avgustu. Inflacija, za koju je centralna banka predviđala da će dostići 13 odsto u oktobru, najverovatnije neće premašiti 12 odsto u aprilu, kada će doći do ograničavanja cena energenata. Ipak, ona je i dalje šest puta veća od cilja koji je postavila Banka Engleske.

Banka Engleske je bila prva velika centralna banka koja je započela program kvantitativnog zatezanja (QT) dok je istovremeno povećavala kamatne stope. Uprkos spekulacijama da bi QT program mogao biti odložen kako bi se izbeglo ponovno pokretanje trgovanja obveznicama sa niskim rizikom i niskim prihodima, Banka Engleske je u ponedeljak počela sa prodajom u iznosu od 750 miliona funti (863 miliona dolara).