Pažljivo investiranje u obveznice, strateške sirovine i nekretnine uvećava imovinu u nestabilnim vremenima

Sigurna utočišta za ulaganje u kriznim vremenima obično uključuju investicione instrumente ili imovinu koja se tradicionalno smatra stabilnom i manje podložnom volatilnosti u turbulentnim tržišnim uslovima.

Zlato se najčešće spominje kao “mirna luka” za investitore, kao i za sva fizička lica koja žele da zaštite ili uvećaju vrednost svoje imovine. Njegova cena obično raste kada je poverenje u pojedine valute nisko. Osim zlata, i druge kritične sirovine ili plemeniti metali, poput srebra ili platine, mogu biti interesantne.

Tokom 2022. godine je tražnja za zlatom od strane centralnih banaka bila najviša od 1950. godine. Ove institucije kupile su ukupno 1.140 tona žutog metala, a Narodna banka Srbije u poslednjoj deceniji je više nego udvostručila svoje zlatne rezerve.

Značaj zlata pokrili smo u prethodnom tekstu, a koristan komentar o investicionom srebru dobili smo od domaćeg društva za trgovinu plemenitim metalima, Zlatni Standard.

“Cena srebra je u svetu poznata kao ‘zlato sa velikim beta faktorom’, što znači da obično kako se cena zlata pomeri na berzi, srebro uredi multiplikator takve promene – tipično dva do tri puta promene cene zlata. Investiranje u srebro (u Srbiji) nije veoma atraktivno zbog toga što, za razliku od zlata, nije oslobođeno PDV-a, pa za stanovništvo nema puno smisla ulagati u fizičko srebro u formi poluga ili novčića”, objašnjavaju analitičari Zlatnog Standarda.

Prema njihovim rečima, srebro ima veliki potencijal, između ostalog i zbog svojih industrijskih upotreba, a i uloge koju igra u globalnoj energetskoj tranziciji na obnovljive izvore energije (recimo, u proizvodnji solarnih panela).

“Treba pronaći pravi format za investiciju u srebro, na primer putem fondova čijim se akcijama trguje na berzama (ETF) ili ulaganjem u akcije globalno pozicioniranih rudarskih kompanija koje eksploatišu projekte sa velikim potencijalom”, poručuju naši sagovornici.

Pojedini ulagači opredeljuju se i za državne obveznice, jer je njihov prinos stabilniji, odnosno manje podložan promenama vrednosti u odnosu na akcije kompanija. Obveznice obično imaju niski rizik od neizvršenja jer ih izdaje vlada, što znači da su prinosi na njih često stabilniji u poređenju s drugim instrumentima. Naravno, odabir obveznica za alokaciju dela imovine zavisi i od stepena krize u zemlji izdavalaca ove dužničke hartije od vrednosti.

Tokom 2022. i u prvom delu 2023. godine zabeležen je veliki rast prinosa državnih obveznica u svetu, u svetlu tada rastuće inflacije na ključnim tržištima i rasta cena energenata koji je obarao ekonomske izglede.

Investicije u kvalitetne i dobro pozicionirane nekretnine uvek mogu pružiti stabilan prihod i zaštitu od inflacije. Tržište nekretnina beležilo je veliki rast u Srbiji, a po mnogima i iznad realne vrednosti (iako uvek treba uzeti u obzir odnos ponude i tražnje), i u poslednje vreme je došlo do blagog smirivanja cena. Ulaganje u nekretnine najviše se isplati ukoliko se one kupuju gotovinom, jer vezivanje za kredite u trenutku rasta kamatnih stopa nije preporučljivo, pa je to opet opcija za ulagače sa više sredstava u rukama.

Posmatrano na globalnom nivou, očekuje se da će sektor nekretnina rasti po godišnjoj stopi od 3,41 odsto, što će rezultirati tržišnim obimom od 729,40 biliona dolara do 2028. godine, prema agregiranim podacima Statista Market Insights.

Nestabilnost se prognozira za Veliku Britaniju i Nemačku, u kojoj su predstavnici građevinske industrije tražili državne subvencije u iznosu od 23 milijarde evra za oporavak stanogradnje, dok su sve oči uprte ka Kini, kojoj je kriza u sektoru nekretnina nanela veliku ekonomsku štetu u poslednje dve godine, i neočekivano ekonomsko usporavanje.

U tom smislu, treba napomenuti da nijedna investicija nije potpuno imuna na rizik, kao i da diverzifikacija portfelja može pomoći u smanjenju ukupnog rizika. Individualne okolnosti, ciljevi i tolerancija na rizik svakog investitora mogu uticati na to šta je najprikladnija opcija. Nekome je bitnije da i u takvim uslovima brže uveća svoj kapital, pa radije bira volatilnija sredstva – recimo, kriptovalute, koje u poslednje vreme takođe ponovo beleže značajan rast.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Krize u svetu podstiču jaku tražnju za zlatom