Politika nulte tolerancije na Covid-19 na prekretnici

Diznilend u Šangaju vredan 5,5 milijardi dolara opet je zatvoren samo četiri dana posle ponovnog otvaranja, zbog porasta broja slučajeva zaraze korona virusom. To je treći put ove godine da je Diznilend zatvoren zbog kineske politike nulte tolerancije virusa Covid-19.

Uprava zabavnog parka koji sadrži hotelski kompleks, saopštila je uz izvinjenje da mora da se pridržava gradskih zahteva za kontrolu korona virusa, prenosi South China Morning Post. Tursitička organizacija Šangaja navela je da zatvaranje Diznilenda zadaje još jedan udarac turističkog sektoru grada, kao i da je malo verovatno da će se ova industrija uskoro oporaviti.

Građani nekoliko velikih kineskih gradova izašli su na ulice da izraze protest protiv strogih mera kontrole Covid-19 u zemlji, nakon što je proteklog vikenda deset osoba stradalo u požaru u stambenom bloku u pokrajini Sinđan. Zbog strogih mera i blokada naselja vatrogasci navodno nisu stigli na vreme da ugase požar.

Nekoliko stotina demonstranata okupilo se na ulicama Pekinga, gde su ostali do ranih jutarnjih sati u ponedeljak. Demonstracije su održane i u Šangaju, Guandžou, Vuhanu i Čengduu, kao i u univerzitetskim kampusima širom zemlje. Policija je zaustavljala i pretresala ljude na mestima okupljanja, a prema medijskim i objavama na društvenim mrežama neki demonstranti su privedeni.

U ponedeljak nije bilo znakova novih protesta u Pekingu ili Šangaju, ali je na desetine policajaca patroliralo u oblastima gde su održane demonstracije. Policajci su od prolaznika tražili mobilne telefone na uvid, kako bi proverili da li imaju VPN i aplikaciju Telegram, koju su tokom vikenda koristili demonstranti, prenosi Reuters. Telegram je, kao i ostale inostrane društvene mreže blokiran na kineskom internetu.

Ulični protesti, koji nisu česta pojava u Kini, bili su referendum protiv politike nulte tolerancija korona virusa na kojoj insistira kineski predsednik Si Đinping i najjači javni prkos tokom njegove političke karijere. Još od protesta na pekinškom Trgu Tjenanmen 1989. godine nije bilo toliko demonstranata koji su rizikovali hapšenje i druge posledice zbog izlaska na ulice.

Iako su neki demonstranti uzvikivali parole protiv predsednika i Komunističke partije Kine, velika većina demonstranata protestovala je samo zbog zatvaranja stambenih naselja i zbog suviše čestih testiranja na korona virus. Protesti jesu svojevrsna sramota za Sija, ali ne predstavljaju pretnju njegovoj vlasti, jer on ima potpunu kontrolu nad partijskim, vojnim, bezbednosnim i propagandnim aparatom, ocenjuju analitičari.

Si je preuzeo ličnu odgovornost za vođenje „rata“ protiv korona virusa i opravdao politiku nulte tolerancije na Covid-19 potrebom da stavi ljudske živote „iznad svega“. On je tu „ispravnu“ politiku, kako je rekao, ubrojao među svoja politička dostignuća kada je u oktobru zatražio presedan za svoj treći predsednički mandat. Skoro tri godine od početka pandemije, Peking navodi da cilj njegove politika nije da u svakom trenutku ima nula slučajeva zaraze, već da „dinamično“ preduzima mere kada se virus pojavi.

Protesti naglašavaju Sijevu potrebu koja već postoji, kako se povući iz politike nulte tolerancije koja je u početku bila predmet ponosa, a sada je prevelika obaveza koja loše utiče i na ekonomiju? Ukoliko bi režim podlegao pritisku javnosti i odustao od politike nulte tolerancije, mogao bi da ostavi utisak da je slab, a građani bi bili ohrabreni da i dalje izlaze na ulice kada su nezadovoljni nečim. To bi takođe značilo i da je politika nulte tolerancije na Covid-19 propala. Ipak, dalje insistiranje na restriktivnim merama i blokadama moglo bi da dovede do širenja nezadovoljstva i još negativnijih ekonomskih posledica. Zbog toga Sijeva dilema nije mala.