Pretnja od globalne recesije zbog geopolitičke krize i trgovinskih ratova

Privredna aktivnost u SAD je dinamičnija i ima veći rast nego u evrozoni, a to je tako već duži period. Neke zemlje evrozone su u recesiji, druge oko nule. Evropske zemlje više pogađa rat u Ukrajini, a postoje i drugi problemi. Perspektive su sve lošije, što važi i za Ameriku, pre svega zbog njene politike uvođenja carina, napuštanja slobodnog tržišta i ulaska u intervencionizam, ocenio je za Biznis.rs ekonomista Danilo Šuković.

Najnoviji podaci o američkom indeksu menadžera nabavke (PMI) za sektor usluga u martu pokazuju značajan rast i poboljšanje stanja u ovoj ključnoj oblasti ekonomije. Prema izveštaju Markit Economics, indeks je dostigao vrednost od 54,3, što je znatno iznad prognoziranih 51,2 i predstavlja primetno poboljšanje u odnosu na prethodni mesec, kada je iznosio 51,0.

Istovremeno, indeks poslovnog poverenja u okviru S&P Global istraživanja pao je na drugi najniži nivo od 2022. godine. Indeks cena koje kompanije plaćaju za ulazne resurse skočio je na 60,9, što je najviši nivo od aprila 2023, sa 58,4 u februaru. Rast je predvodio proizvodni sektor, gde su cene dostigle najviši nivo od avgusta 2022, zbog tarifa i povećanja troškova rada.

U evrozoni, preliminarna procena PMI indeksa pokazuje blagi rast u martu, pri čemu je kompozitni indikator porastao za 0,2 poena, dostigavši vrednost od 50,4 poena. Time je PMI indeks ostao u zoni veoma blage ekspanzije tokom celog prvog kvartala, što ukazuje na umereni rast ekonomije evrozone na početku godine.

“Americi, kao i Evropskoj uniji, preti recesija ako ne dođe do nekih zaokreta i smirivanja ekonomskog rata, odnosno dogovora da se to izbegne, kao i postizanja mira u Ukrajini. To bi se, naravno, loše odrazilo i na Srbiju. Pretnja recesije je evidentna, posebno u evrozoni, a verovatno i u celom svetu”, rekao je Šuković.

Prema njegovim rečima, eventualni dogovor između SAD i EU značio bi izbegavanje direktnih efekata carinskog rata, ali bi ostale indirektne posledice ukoliko bi SAD nastavile sa carinjenjem uvozne robe iz drugih zemalja, kao što je Kina. U svakom slučaju, posmatrano u dužem roku carine guše ekonomsku efikasnost, jer štite proizvođače koji nisu efikasni. To vodi u recesiju na globalnom planu, upozorio je naš sagovornik.

Iako neizvesnost u vezi sa američkim tarifama ostaje visoka, najave o aktiviranju klauzule o izuzetku u evrozoni, kao i odluka Nemačke da investira 500 milijardi evra u infrastrukturu i zaštitu klime, mogle bi poboljšati raspoloženje u pogledu budućeg evropskog ekonomskog razvoja.

Važno je i što situacija u industriji počinje da se poboljšava. Industrijski PMI indeks u evrozoni porastao je za 1,1 poen u martu. Iako je njegova vrednost od 48,7 poena i dalje u zoni recesije, pad je ublažen u poslednjim mesecima.

“Recesija i povišena inflacija sada presudno zavise od geopolitičke situacije u svetu, pre svega od rata u Ukrajini i izdvajanja za odbranu. Ako EU bude odmah izdvojila 800 milijardi evra za odbranu, onda će to da smanji neke druge investicije i usporiće rast. Opšta geopolitička situacija u svetu je ključna za inflaciju i izbegavanje energetske krize”, istakao je Šuković.

On je naveo da je poskupljenje energenata zbog nestabilne situacije na Bliskom istoku i u Ukrajini realna pretnja, a to stvara inflatorne pritiske i ubrzava inflaciju.

„Evropa mora biti uključena u dogovor o Ukrajini, jer je Ukrajina u Evropi“, zaključio je Šuković.

Član Upravnog saveta Evropske centralne banke (ECB) i predsednik Bundesbanke, Joahim Nagel, upozorio je ranije ovog meseca da bi američke trgovinske tarife na EU mogle gurnuti Nemačku u recesiju ove godine. Takođe, predsednica ECB Kristin Lagard (Christine Lagarde) navela je da bi trgovinske tarife mogle da povise inflaciju u evrozoni za 0,5 odsto.

Kada je reč o Americi, prema proceni analitičara J.P.Morgan postoji oko 40 procenata šanse da SAD uđu u recesiju ove godine. Banka je istakla da takođe postoji rizik od trajnog narušavanja statusa zemlje kao privlačne destinacije za investitore ako administracija podrije poverenje u američku vladavinu.

Prema istraživanju Univerziteta u Mičigenu, dugoročna inflaciona očekivanja potrošača u SAD skočila su na najviši nivo u poslednje tri i po decenije.

Američka domaćinstva sada očekuju inflaciju od 3,9 odsto čak i u narednim godinama, u poređenju sa tri odsto u decembru.