Prognoze rasta najavljuju dalji uspon ekonomija u razvoju i značajan potencijal BRICS-a

Međunarodni monetarni fond objavio je prognozu rasta bruto domaćeg proizvoda do kraja 2024. i u 2025. godini za ceo svet, ali i za pojedinačne grupacije G7 najrazvijenih zemalja, kao i za blok BRICS.

“Osnovna prognoza je da će svetska ekonomija nastaviti da raste oko 3,2 procenta tokom 2024. i 2025. godine, istim tempom kao 2023. Očekuje se blago ubrzanje za razvijene ekonomije – gde se očekuje rast sa 1,6 odsto u 2023. na 1,7 u 2024. i 1,8 odsto u 2025. S druge strane, države u razvoju očekuje blago usporavanje, sa 4,3 procenta u 2023. na 4,2 procenta u 2024. i 2025. godini”, stoji u izveštaju MMF-a.

Prognoza globalnog rasta za pet godina od sada – od 3,1 odsto – najniža je u poslednjih nekoliko decenija, ali objašnjenje delimično leži i u činjenici da su pojedine ekonomije u razvoju prošle svoju prvu fazu ubrzanog rasta.

Dobra vest je da se predviđa konstantno opadanje prosečne globalne inflacije, sa 6,8 procenata u 2023. na 5,9 u 2024. i 4,5 procenata u 2025. godini, pri čemu će se napredne ekonomije vratiti svojim ciljevima inflacije ranije nego ekonomije u razvoju.

Što se tiče perioda za nama, analitičari MMF-a konstatuju da se „globalna ekonomija pokazala iznenađujuće otpornom, uprkos značajnom povećanju kamatnih stopa centralnih banaka da bi se povratila stabilnost cena“.

Ekonomske projekcije od strane MMF-a za najveće svetske privrede dosta su raznolike, ali im je zajedničko očekivanje blagog usporavanja rasta u odnosu na 2023. godinu.

Izuzetak su jedino tri zemlje koje su aktuelne ili buduće članice BRICS-a – Saudijska Arabija, UAE i Južna Afrika, za čije ekonomije je naglašeno da će rasti nešto bržim tempom.

Predviđa se da će Kina i Indija održati relativno visoke stope rasta u 2024. godini od 4,6 i 6,8 procenata BDP-a, respektivno, ali u poređenju sa prethodnom godinom Kina raste 0,6 procentnih poena sporije, dok je indijski rast sporiji za čitav procentni poen.

Uprkos uglavnom nižim prognozama rasta u 2024. u odnosu na 2023, zemlje BRICS-a i dalje imaju značajno višu prosečnu prognozu rasta od 3,6 odsto u poređenju sa prosekom G7 od 1,0 odsto.

Dok je kombinovani BDP zemalja G7 oko 15 biliona dolara veći od zemalja BRICS-a, sa kontinuiranim višim stopama rasta i potencijalom za dodavanje više članica veliki su izgledi da će BRICS prestići G7 po ekonomskoj veličini u roku od dve decenije.

Početni entuzijazam oko naglog širenja BRICS-a donekle je utišan, čemu su najverovatnije kumovale geopolitičke tenzije, prvo zbog rata u Ukrajini, a potom i zbog razvoja novog sukoba na Bliskom istoku. Prvo je novoizabrani predsednik Argentine Havijer Milei (Javier Milei) odbio poziv BRICS-a, a potom su predstavnici Saudijske Arabije pojasnili da ova zemlja još uvek razmatra svoje učešće u ovom bloku.

Ipak, njegov ekonomski potencijal je nesumnjivo veliki, a ministar spoljnih poslova Južne Afrike Naledi Pandor rekao je novinarima u februaru da su 34 različite zemlje podnele prijave za pridruživanje rastućoj zajednici BRICS-a. Eventualne vesti o zvaničnom pridruživanju novih zemalja biće objavljene na sledećem samitu BRICS-a u oktobru u ruskom gradu Kazanju.