Rat SAD i Kine oko mikročipova

Već mesecima Sjedinjene Američke Države (SAD) sankcijama pokušavaju da spreče Kinu da uvozi i proizvodi najsavremenije mikročipove. Oni su, na primer, neophodni za razvoj veštačke inteligencije, u svemirskim letelicama i za savremenu vojnu industriju. Sankcijama su se pridružile Holandija i Japan.

Kina, zapravo, još uvek ne može sama da proizvodi visokotehnološke mikročipove i zato zavisi od čipova i mašina iz inostranstva, piše SEEbiz.

Autonomni automobili već godinu dana voze pojedinim putevima u južnoj kineskoj tehnološkoj metropoli Šenžen. Kreću se putem potpuno bez vozača, uz samo jednog pratioca koji može da interveniše u slučaju opasnosti. Dvanaestomilionski grad, koji neki nazivaju „Silikonska dolina Kine“, dom je nekih od najvećih kineskih visokotehnoloških kompanija kao što su Huawei, Tencent i ZTE.

Robotička kompanija Elephant Robotics osnovana je pre sedam godina. Startap eksperimentiše sa veštačkom inteligencijom i ponekad koristi kompjuterske čipove iz inostranstva. O američkim sankcijama, Kiu Liša (Qiu Lisha), koji je odgovoran za inostrano startap tržište, kaže:

„U prošlosti su međunarodne sankcije imale određeni uticaj na nas. Pogotovo kada su mikročipovi bili sankcionisani, njihove cene su eksplodirale, tako da je finansijski pritisak na nas u to vreme bio veoma veliki“.

Od oktobra prošle godine američka vlada je uvela nova ograničenja izvoza. Namera je da se spreči Kina da uvozi i proizvodi najnovije mikročipove visoke tehnologije. Sankcijama se pridružila Holandija, koja poseduje ASML, kompaniju koja proizvodi mašine za proizvodnju čipova. A nedavno im se pridružio i Japan.

 „Mislim da je glavna namera da se osigura da Kina ne može da koristi veliku količinu ovih specijalnih čipova za veštačku inteligenciju, a posebno za veštačku inteligenciju u vojsci“, objašnjava Antonija Hmaidi (Antonia Hmaidi). Ona radi u istraživačkom institutu Merics Kina u Berlinu, gde se posebno bavi analizom razvoja industrije čipova i veštačke inteligencije u Kini.

Hamaidi kaže da Kina još ne može sama da proizvodi čipove visokih performansi manje od sedam nanometara. Međunarodni stručnjaci smatraju da je jedan od najvećih izazova za Kinu zamena mašina za proizvodnju čipova – one dolaze iz inostranstva, a bez njih proizvodnja najsavremenijih čipova nije moguća.

Međutim, prema rečima Hmaide, Kina nije potpuno bespomoćna.

„Skoro sve što možete da uradite sa novim čipovima, možete i sa starijom generacijom.“

To, naravno, zahteva više struje, više resursa i više novca. Ipak, ona je uverena da će kineska industrija naći načina da se izbori sa sankcijama, dodaje Hmaidi, ne mogu se kontrolisati svi čipovi na svetu. „Ako je reč o 1.000 ili 10.000 čipova, onda će kineska kompanija koja je internacionalno pozicionirana uvek nešto dobiti od toga“, kaže ona. U najgorem slučaju, transport se odvija kroz tri zemlje.

Kineski stručnjaci poput Šing Jućinga (Xing Yuqinga), koji trenutno radi na japanskom institutu GRIPS u Tokiju, kažu da će sankcije naterati kineske kompanije da rade svoja istraživanja, što zahteva više vremena i novca, ali drugi stručnjaci su skeptični u pogledu mogućnosti – naglašavaju da je i konkurencija u stalnom razvoju, pa nije izvesno da li će Kina ikada moći da je dostigne.

Ali Antonija Hmaidi veruje da bi upravo čipovi visokih performansi mogli u određenoj meri da zaštite Tajvan od vojnog sukoba. Blokiranje lanaca snabdevanja oko Tajvanskog moreuza ekonomski bi uticalo na sve, uključujući i SAD, koje pružaju vojnu podršku Tajvanu. Osim toga, prema Hmaidi, ni Kina ni SAD nisu spremne za vojni sukob. I SAD i Kina zapravo veruju da i dalje treba značajno da unaprede svoju vojnu opremu, kako bi bili sigurni da mogu dobiti eventualni rat, kaže nemački stručnjak.

Međutim, koliko je situacija napeta pokazuje incident početkom juna. Kineski ratni brod primorao je američki razarač da promeni kurs u Tajvanskom moreuzu. Posmatrači upozoravaju da su ovakvi incidenti sve češći i da bi to moglo dovesti do nenamerne eskalacije.