Rusija, Kuba i Severna Koreja izbegle nove američke tarife

Dok je američka administracija uvela tarife svojim saveznicima i rivalima, uključujući Evropu, Indiju, Japan i Kinu, neke od najteže sankcionisanih zemalja, Rusija, Belorusija, Kuba i Severna Koreja izbegle su dodatne kaznene mere.

Usred globalnog trgovinskog rata, Tramp je nametnuo tarife od deset odsto na većinu uvezene robe u SAD. Kina, koja je najveći snabdevač robe za američko tržište, sada se suočava sa carinama od 54 odsto na sve svoje izvoze u SAD, prenosi Reuters.

„Suočeni sa neumoljivim ekonomskim ratom, Sjedinjene Države više ne mogu nastaviti politiku jednostranog ekonomskog predavanja“, izjavio je američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) predstavljajući tarife.

Bela kuća je objavila listu komentara ljudi koji podržavaju ove mere, tvrdeći da će američki radnici konačno imati koristi nakon godina, kako kažu, zloupotreba od strane trgovinskih partnera poput Kine.

Tramp je takođe rekao da će uvesti osnovnu tarifu od deset procenata na sve uvoze u SAD, dok će određene zemlje biti pogođene znatno višim carinama. Međutim, Rusija, Kuba i Severna Koreja nisu se našle na spisku država koje su dobile dodatne recipročne tarife, prema zvaničnim podacima Bele kuće.

Američke obaveštajne agencije su u svom godišnjem izveštaju o pretnjama navele Kinu, Rusiju, Iran i Severnu Koreju kao najveće bezbednosne rizike za SAD, a Tramp je ranije pretio Moskvi novim trgovinskim merama. Na pitanje zašto Rusija nije na listi, američki ministar finansija Skot Besent (Scott Bessent) izjavio je za Fox News da SAD nemaju značajnu trgovinu sa Rusijom i Belorusijom, kao i da su te zemlje već pod sankcijama.

Prema američkim podacima, trgovina robom između Rusije i SAD iznosila je 3,5 milijardi dolara prošle godine, dok je 2021. godine, pre rata u Ukrajini, bila 36 milijardi dolara. Rusija, protiv koje je uvedeno 28.595 zapadnih sankcija, od početka rata nije objavljivala podatke o trgovini. Podaci Kancelarije američkog trgovinskog predstavnika pokazuju da su američki uvozi robe iz Rusije u 2024. godini pali na tri milijarde dolara, što je pad od 34,2 odsto u odnosu na 2023. godinu.

Za Rusiju, najveći rizik nisu direktne tarife već potencijalno usporavanje globalne potražnje zbog šireg trgovinskog rata, što bi moglo oboriti cenu nafte. Ruska centralna banka upozorila je ranije ove godine da SAD i OPEC imaju kapacitet da preplave tržište nafte, što bi moglo izazvati ponavljanje dugotrajnog pada cena iz osamdesetih godina, koji je doprineo raspadu Sovjetskog Saveza.