Sastanak G7 u uslovima podeljenog sveta

Lideri najrazvijenijih svetskih ekonomija okupiće se od petka u japanskom gradu Hirošimi na novom samitu G7, suočavajući se sa gomilom postojećih izazova. Globalni ekonomski izgledi su i dalje nepoznanica, sa pritiscima inflacije i troškova života. Nastavlja se ratu Ukrajini, a Kina nakon pandemije aktivno proširuje svoj ekonomski i strateški uticaj.

Jedan od najvećih izazova za G7 je da dalje angažuje države izvan grupe, posebno na teritorijama koje su poznate pod imenom “Globalni jug” — u Africi, Bliskom istoku, Latinskoj Americi i drugde u Aziji, piše Bloomberg.

U sve više podeljenom svetu, ove zemlje se mogu vezati za veće sile u svom susedstvu ili za Kinu, a ne za SAD i njene saveznike. Japan je pozvao lidere zemalja, uključujući Vijetnam, Indiju, Brazil i Afričku uniju na margine samita.

Mnoge zemlje su se oduprle uvođenju sankcija Rusiji, s obzirom na pritiske na sopstvene ekonomije, i ne žele da budu uvučene u šire sukobe. Neki se žale na godine percipiranog zanemarivanja od strane SAD ili ih optužuju da drže predavanja o vrednostima i ljudskim pravima kada i same imaju i te kako izražene probleme iz tih oblasti.

Poruka sa globalnog juga je da G7 treba da uradi više od reči. “Prozvane” nacije traže jasnu podršku, između ostalog i u finansijskom smislu.  

Kazne Rusiji za vojni upad u Ukrajinu su bez presedana po svojoj širini i dubini. Pa ipak, iako je smanjena, ruska ekonomija nastavlja da se drži. Moskva i dalje izvozi naftu i gas i pronalazi rešenja za sankcije.

Lideri G7 će se pridružiti svojim kolegama iz Evropske unije u Japanu kako bi razmotrili načine za zatvaranje “rupa” u sprovođenju sankcija prema Rusiji. Oni će razgovarati o potencijalu za skoro potpunu zabranu izvoza u Rusiju, iako se taj predlog suočava sa velikim preprekama i negodovanjima. Nasuprot tome, postojaće jedinstvena podrška Ukrajini, koja se po zapadnim izveštajima sprema za vojnu kontraofanzivu.

S druge strane, tu je i problem koji predstavlja Kina.

Teška realnost je da uprkos svim pričama o diverzifikaciji lanaca snabdevanja, ponovnom podupiranju industrije i izgradnji samodovoljnosti u tehnološkom prostoru, zemlje G7 ostaju isprepletene i donekle zavise od druge po veličini svetske ekonomije. Dakle, razdvajanje stvari na segmente (na primer, kažnjavanje Kine zbog percipirane „ekonomske prinude“ dok se pokušava sa njom raditi na globalnim zdravstvenim i ekološkim pitanjima) je neverovatno složeno.

Na kraju, odabir Hirošime za samit nije slučajan. Neumoljivi podsetnik da su SAD dva puta bombardovale Japan nuklearnim oružjem u danima Drugog svetskog rata trebalo bi da pokrene dalje priče o nuklearnom razoružanju u sve napetijim globalnim okolnostima.

Rusija je suspendovala svoje učešće u sporazumu o nuklearnom oružju “Novi početak” sa SAD, poslednjim u nizu koji je ograničavao njihove obostrane strateške zalihe.

Bliže Japanu, Kim Džong Un nastavlja da preti, a nagomilavanje oružja u Severnoj Koreji dovodi do toga da Južna Koreja periodično saopštava kako će nabaviti sopstveni nuklearni arsenal radi zaštite. Japanski premijer Fumio Kišida pozvao je svog južnokorejskog kolegu da prisustvuje samitu G7.