Si pozvao Putina u Peking

Kineski predsednik Si Đinping izjavio je na sastanku sa ruskim premijerom Mihailom Mišustinom da je pozvao predsednika Rusije Vladimira Putina da poseti Kinu ove godine. On je takođe pozvao Mišustina da poseti njegovu zemlju „što je pre moguće“.

Predsednik Kine rekao je da Peking i Moskva pripremaju nove projekte koji će značajno povećati trasport transsibirskim i transazijskim rutama. On je naglasio da su Rusija i Kina „velike sile i strateški partneri“, kao i da je to razlog što je odabrao Rusiju za prvu zemlju koju će posetiti posle ponovnog izbora za predsednika, prenosi Komersant.

Si je najavio da će novi premijer Državnog saveta Kine dati prioritet razvoju partnerstva sa Rusijom. Mišustin je naveo da je Rusija zainteresovana za jačanje sveobuhvatnog partnerstva i strateške saradnje sa Kinom, kao i da su odnosi dve zemlje na najvišem nivou u istoriji i utiču na formiranje globalne agende, po logici multipolarnosti.

Ruski premijer istakao je da Moskva daje prioritet investicionoj saradnji sa Kinom. „Portfolio međuvladine investicione komisije obuhvata 79 projekata ukupne vrednosti većoj od 165 milijardi dolara“, kazao je Mišustin. Među njima su energetski projeti Jamal LNG, Arktik LNG2, Amurski gasno-hemijski kombinat i kompleks za preradu gasa Ust-Lugi.

Si Đinping doputovao je u ponedeljak u Moskvu na Putinov poziv. Po dolasku Sija, dvojica predsednika održali su neformalni sastanak koji je trajao duže od četiri sata. Za utorak je planiran zvanični susret Putina i Sija u Velikoj palati Kremlja, a nakon razgovora trebalo bi da usledi ceremonija potpisivanja dokumenata.

Putin je posle neformalnog sastanka izjavio da „sa poštovanjem“ gleda na mirovni plan Pekinga za okončanje rata u Ukrajini. Putin je takođe poslao signal zapadnim liderima o tome da je prijateljstvo Rusije i Kine neograničeno, ocenjuje Glas Amerike.

Rusija je u periodu od januara do februara postala najveći dobavljač nafte u Kinu, pretekavši Saudijsku Arabiju. Uvoz ruske nafte u Kinu porastao je ta 23,8 odsto tokom prva dva meseca ove godine, prenosi Reuters, pozivajući se na podatke kineske carine.

Agencija ističe da su zapadne sankcije i ograničenje cene nafte iz Rusije doveli do toga da je ovim gorivom počelo da se trguje sa velikim popustom. Među glavnim korisnicima smanjenja cena bile su privatne kineske rafinerije u istočnoj provinciji Šandong. Ruska nafta prodavala se u januaru sa popustom od osam dolara po barelu u odnosu na Brent.

Nakon stupanja na snagu zapadnih sankcija i gornje granice cena za isporuke ruske nafte preko mora, najveći deo izvoza preusmeren je na Kinu i Indiju. Kina bi mogla u tekućoj godini da poveća uvoz ruske nafte za 500.000 barela, na 2,2 milion barela dnevo. Ukoliko se poveća proizvodnja ruske nafte Urals, onda bi izvoz mogao porasti na 2,5 miliona barela dnevno, procenjuje Bloomberg.