Srbija mora da uvozi šišarke

Na tržištu Srbije nema dovoljno šumskog semena za drveće (šišarki, korenja i dugih delova za biljke) i predložene su izmene i dopune Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća, čiji je cilj povećanje kapaciteta za proizvodnju šumskog semena, navodi se u tekstu ovog Nacrta.

U obrazloženju predloga ovih izmena, kako prenosi Nova ekonomija, navodi se da polazeći od povećanih potreba za šumskim semenom u kontekstu borbe sa klimatskim promenama, očuvanju biodiverziteta i unapređenju kvaliteta vazduha, neophodno je preduzeti mere kako bi se povećala proizvodnja kvalitetnog šumskog semena, piše portal N1.

„U poslednjih 15 godina konstatovan je pad obima proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala, kao i obima pošumljavanja u Srbiji“, navodi se u Nacrtu.

Reproduktivni materijal šumskog drveća je seme (šišarka, plod i seme namenjeno za proizvodnju sadnog materijala), deo biljke (reznica, pupoljak, izbojak, položenica, koren) i sadnica.

„Uzrok za nedostatak dovoljnih količina šumskog semena na tržištu je i ređi rod semena domaćih vrsta šumskog drveća, kao posledica izmenjenih klimatskih uslova. U toj situaciji postoji potreba za uvozom šumskog semena, koji je sada ograničen na dve kategorije semena, i to kvalifikovano i testirano. U cilju obezbeđivanja dovoljnih količina predlaže se da se odobri i uvoz selekcionisanog semena, uz uslov da potiče iz regiona sličnih ekoloških osobina“, piše u Nacrtu.

Članom 8. ovog zakona propisuje se da se seme namenjeno podizanju i obnavljanju šuma može staviti u promet samo ako je proizvedeno od priznatog polaznog materijala.

Izmenama zakona propisano je da se u članu 15. (stav 2. Zakona) menja, da poslove stručnog rukovođenja proizvodnjom šumskog semena mogu da rade svi diplomirani inženjeri šumarstva koji su tokom studija izučavali oblast proizvodnje šumskog reproduktivnog materijala.

Pored diplomiranog inženjera šumarstva – odsek šumarstvo, omogućiće se da stručno rukovođenje mogu da imaju i diplomirani inženjeri pejzažne arhitekture, osim odseka za preradu drveta.

Na osnovu komentara Evropske komisije deo odredbi, kako se navodi, biće uređen podzakonskim aktima umesto Zakonom.

U predlogu ovog zakona piše da se ukida obaveza polaganja stručnog ispita za one koji se profesionalno bave proizvodnjom šumskog semena.

Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je da je počeo rad na Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća i pozvalo je sve zainteresovane da dostave komentare i predloge.

Spisak vrsta šumskog drveća na koje se zakon odnosi za potrebe podizanja i veštačkog obnavljanja šuma, propisaće ministar, kao i odredbe koje detaljnije uređuju određene tehničke karakteristike (na primer, uslovi koje treba da ispunjavaju delovi biljke i sadnice veštačkih hibrida). Naime, odrebe koje su pre važile za vrste šumskog drveća brišu se, a važile su za: jelu, mleč, gorski javor, brezu, pitomi kesten, atlaski kedar, poljski jasen, beli bor, divlju trešnju, hrast lužnjak i druge.