Švedska ima najveći udeo obnovljivih izvora energije u bruto potrošnji

Udeo obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji energije na nivou EU dostigao je 23 odsto u 2022. godini, što u poređenju sa 2021. predstavlja rast od 1,1 procentnog poena (pp).

Revidirana Direktiva o obnovljivoj energiji podigla je ciljeve EU za učešće obnovljive energije do 2030. godine sa 32 na 42,5 odsto (sa ciljem da se poveća na 45 procenata).

Stručnjaci smatraju da bi na osnovu Direktive sve zemlje trebalo da intenziviraju svoje napore da zajednički ispune novi cilj EU do 2030. godine, koji između ostalog zahteva povećanje udela obnovljivih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji za skoro 20 pp.

Prema podacima Eurostata, Švedska prednjači među zemljama EU sa skoro dve trećine (66 odsto) bruto finalne potrošnje energije koja potiče iz obnovljivih izvora. Švedska se prvenstveno oslanjala na vodu, vetar, čvrsta i tečna biogoriva, kao i toplotne pumpe.

Sledi Finska sa udelom od 47,9 odsto, koja je takođe crpela energiju iz vode, vetra i čvrstih biogoriva. Na trećem mestu je Letonija koja ne zaostaje mnogo za Finskom u korišćenju energije iz obnovljivih izvora sa 43,3 procenata.

Danska, a zatim Estonija, dobile su većinu obnovljive energije iz vetra i čvrstih biogoriva, prva sa učešćem od 41,6 odsto, a druga sa 38,5 procenata.

Na šestom mestu nalazi se Portugal sa 34,7 odsto koji se oslanjao na čvrsta biogoriva, vetar, vodu i toplotne pumpe, dok je Austrija (33,8 procenata) koristila uglavnom vodu i čvrsta biogoriva.

Najmanji udeo obnovljivih izvora energije zabeležen je u Irskoj (13,1 odsto), Malti (13,4 odsto), Belgiji (13,8 procenata) i Luksemburgu (14,4 odsto).

Ukupno 17 od 27 članica EU prijavilo je udeo ispod proseka Unije od 23 odsto u 2022. godini.

Kada je reč o Srbiji, kao ugovorna strana Energetske zajednice naša zemlja bi trebalo da poveća udeo obnovljivih izvora u svojoj bruto potrošnji energije na 40,7 odsto do 2030. godine. Ovaj cilj se pominje u projektu koji je pokrenula organizacija za zaštitu životne sredine The Nature Conservancy (TNC), a u okviru kojeg su istraživači mapirali najbolje lokacije za solarne elektrane u Srbiji.

Prema procenama ove organizacije, sunčeva energija je resurs koji Srbija ima u izobilju. Osim ublažavanja klimatskih promena, izgradnjom solarnih kapaciteta povećava se energetska sigurnost Srbije, kao i konkurentnost njenog izvoza zbog mera kao što je CBAM (mehanizam za prekogranično prilagođavanje ugljenika) Evropske Unije.