U 2024. godini sledi spori rast, ukoliko ne bude novih sukoba ili većih klimatskih nepogoda

S&P Global prognozira da će globalni godišnji realni bruto domaći proizvod (BDP) rasti sporijim tempom, odnosno na nivou od oko 2,3 odsto, u poređenju sa procenjenih 2,7 odsto za 2023. godinu. Ali, taj prosečni rast posebno će podstaći ubrzanje u pojedinim geografskim oblastima dalekim od Evrope, kao što je, na primer, Azijsko-pacifički region. U suprotnom bi moglo da se desi takozvano “tvrdo prizemljenje”, što je sve češći termin koji zapadni ekonomisti koriste kada govore o naglom usporavanju.

Privreda kontinentalne Kine će se polako oporaviti, što je značajan zamajac, odnosno domina koja bi mogla da pokrene pozitivan sled događaja, kroz podsticaje lične potrošnje.

Postoje, međutim, i drugačiji stavovi. Kina može biti pokretač rasta, ali takođe i da u svom eventualnom padu povuče sa sobom određeni broj ekonomija.

Uprkos brojnim problemima – krizi u sektoru nekretnina, slaboj potrošnji i visokoj nezaposlenosti mladih – većina ekonomista smatra da će druga najveća svetska ekonomija ove godine dostići svoj zvanični cilj rasta od oko pet odsto, no to je i dalje ispod godišnjeg rasta većeg od šest procenata u deceniji pre pandemije. Prostor za rast se “istanjio”, odnosno dostignut je određeni respektabilan nivo i, što je razumljivo, očekuje se period sporije ekspanzije. Izazov će biti da to prihvate donosioci ekonomske politike – činjenicu da će od ovog perioda rast biti sve manji.

Bez velikih tržišnih reformi ova zemlja bi mogla da se zaglavi u onome što ekonomisti nazivaju „zamkom srednjeg dohotka“, i da brzi rast iz siromaštva ne znači nužno i ulazak u “klub najbogatijih”.  

Kada je o Evropi reč, kamatne stope definitivno su postigle željeni cilj – novac je poskupeo i inflacija je zauzdana – ali ovaj prinudni “lek” doveo je do druge (takođe očekivane) nus-pojave u vidu smanjene potrošnje.

Već prenapete ekonomije Velike Britanije i Nemačke dočekale su novogodišnje praznike praktično u tehničkoj recesiji. I dok se na Ostrvu očekuje blagi rast naredne godine, a pogotovu u njenoj drugoj polovini, Nemačka je naizgled u nezavidnijem položaju jer zavisi dosta od energenata, dok se katastrofalna situacija na tržištu rada i ogroman deficit radne snage svakako neće popraviti preko noći.

Ovo bi moglo da predstavlja problem i na Balkanu, i to posebno u Srbiji, u kojoj posluju mnoga velika nemačka preduzeća i zapošljavaju poveći broj radnika.

S druge strane Atlantskog okeana, Sjedinjene Američke Države u dobroj atmosferi dočekuju Novu godinu. Svi relevantni statistički podaci su se popravili, i deluje da zemlja spremno ulazi u period predizbornih 12 meseci, tokom kojih će se voditi bespoštedna borba između Republikanaca i Demokrata, uz još uvek nerešen pravni status bivšeg predsednika i mogućeg kandidata Donalda Trampa (Donald Trump).

Tu bi svašta moglo da se desi, ali u ovom trenutku investitori sa Wall Streeta su generalno optimistični jer njima je najpre bitno da je signalizirano postepeno smanjivanje kamatnih stopa.

U svojim predviđanjima ekonomisti Međunarodnog monetarnog fonda zaključili su, baš kao i njihove kolege iz S&P Globala, da će 2024. godinu obeležiti rast sporiji od ranije priželjkivana tri procenta BDP-a, s tim da najveću pretnju tom revidiranom cilju predstavlja potencijalno izbijanje nekog novog ratnog sukoba ili širenje postojećih (uz naglasak na Bliski Istok), dok vremenske nepogode velikih razmera mogu da nanesu štetu globalnoj ekonomiji u srednjem roku kroz lošiji poljoprivredni prinos ili direktne materijalne troškove.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Nova godina nam donosi rast privrede, ali i inflacije