Naučnici smatraju da bi intervencije uticale na ekosistem

U toku svetska debata o rudarenju u dubokom moru

Svet

17.7.2024 09:29 Autor: Redakcija Biznis.rs 0

U toku svetska debata o rudarenju u dubokom moru U toku svetska debata o rudarenju u dubokom moru
Napeta svetska debata je u toku o tome kako i da li dozvoliti rudarsku eksploataciju dubokog mora, dok je već jedna velika kompanija zapretila... U toku svetska debata o rudarenju u dubokom moru

Napeta svetska debata je u toku o tome kako i da li dozvoliti rudarsku eksploataciju dubokog mora, dok je već jedna velika kompanija zapretila da će podneti zahtev za izdavanje takve dozvole pre no što se Ujedinjene nacije dogovore o pravilima o tome i pre no što propisi budu na snazi.

Više od dvadesetak zemalja pozvalo je na zabranu, pauzu ili moratorijum na eksploataciju dubokog mora, uključujući Peru i Grčku pošto je Međunarodna uprava UN za morsko dno nastavila pregovore o predloženom kodeksu za takvo rudarstvo, piše Danas.

„Pred nama su dve veoma naporne nedelje“, rekao je Olav Miklebust (Olav Myklebust), predsednik Saveta te uprave UN (UN International Seabed Authority), dok su neke države upozoravale da predloženi regulatorni okvir ima značajne praznine i da ne uključuje neke od njihovih predloga.

Ta uprava sa sedištem na Jamajci, globalni je čuvar dubokih voda koje ne potpadaju pod samostalnu jurisdikciju država sveta, a odobrila je 31 ugovor za istraživanje mogućnosti za rudarenje, mada nije odobrila nijednu eksploataciju dok se debata nastavlja.

Veliki deo tekućih istraživanja je usredsređen u zoni Klarion-Kliperton od 4,5 miliona kvadratnih kilometara između Havaja i Meksika, na dubini od 4.000 do 6.000 metara ispod površine mora.

Naučnici su rekli da su se minerali na tim dubinama formirali milionima godina i da bi njihovo rudarenje moglo da izazove niz problema pod morem, a na obalama zagušljive oluje prašine.

„Duboki okean održava ključne procese koji čine celu planetu pogodnom za život – od pokretanja okeanskih struja koje regulišu vreme, do skladištenja ugljenika i zaštite planete od uticaja klimatskih promena“, rekla je Sofija Cenikli (Sofia Tsenikli) sa Koalicijom za očuvanje dubokog mora.

Oni koji podržavaju duboko morsko rudarstvo tvrde da je ono jeftinije i da ima manji uticaj na životnu sredinu od rudarenja na kopnu. Među onima koji se zalažu za eksploataciju je i The Metals Company, kanadsko preduzeće za koje se uglavnom očekuje da će prvo tražiti dozvolu za početak podmorskog rudarenja.

Debata o rudarstvu u dubokom moru dolazi usred rastuće potražnje za plemenitim metalima, uključujući kobalt, nikl i bakar čiji kristali nastaju u okeanima, a koriste se u baterijama električnih automobila i drugim „zelenim“ tehnologijama.

„Još je mnogo posla koji treba da se uradi“, rekao je predstavnik Francuske Olivije Gujonvarš  (Olivier Guyonvarch ) o predloženom rudarskom kodeksu.

Elza Moreira Marselino de Kastro (Elsa Moreira Marcelino de Castro), predstavnica Brazila, rekla je da je potrebno više jasnoće o pitanjima odgovornosti i drugim detaljima o predloženom fondu za nadoknadu za životnu sredinu.

Savet bi trebalo da raspravlja o tom pitanju naredne dve nedelje, a zatim će održati skupštinu na kojoj će izabrati generalnog sekretara.

Nema komentara. Budite prvi koji će ostaviti komentar.

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

    Biznis.rs newsletter

    Prijavite se na biznis.rs newsletter i budite uvek u toku sa najnovijim finansijskim i ekonomskim temama značajnim za društveni razvoj.

    Vaša e-mail adresa će biti korišćena isključivo za potrebe slanja newslettera, a u skladu sa Politikom privatnosti.