Velike kompanije sve više protiv rada na daljinu iako se ova opcija ukorenila

Poslovni lideri smatraju da je širenje rada na daljinu imalo više negativnih, nego pozitivnih efekata, ali, takođe, vide da je praksa postala ukorenjena, pokazalo je novo istraživanje Federalnih rezervi Njujorka.

Otprilike dve trećine ispitanika reklo je da je rad na daljinu imao negativan uticaj u četiri oblasti: kultura radnog mesta, kohezivnost i timsko okruženje, komunikacija među zaposlenima i obuka i mentorstvo. Prednost za poslodavce: više od polovine je reklo da rad od kuće olakšava zapošljavanje osoblja, a više od dve trećine je reklo da pomaže da se oni zadrže, piše Bloomberg.

Studija dolazi u trenutku kada kompanije visokog profila kao što su Citigroup ili Amazon pokušavaju da vrate svoje radnike u kancelarije. Prelazak na rad na daljinu tokom pandemije je trajno popularan među zaposlenima, ali korporativni šefovi se brinu da to čini njihovo poslovanje manje produktivnim.

Prema istraživanju njujorškog Feda, 68 odsto zaposlenih u uslužnim firmama stalno je prisutno na radnom mestu, a 13 odsto radi na daljinu, dok ostalih 19 odsto ima hibridni status, u proseku 2,2 dana nedeljno je van kancelarije. Ne vidi se da će se ta ravnoteža toliko promeniti u narednoj godini. U proizvodnim firmama 94 odsto zaposlenih je svakodnevno u industriji.

Studija je pokazala da je 25 odsto poslovnih lidera promenilo politiku tokom prošle godine kako bi zahtevalo više prisutnosti u prostorijama kompanije, dok 17 odsto planira da to uradi u narednoj godini. Sve u svemu, uslužne firme bi volele da više od tri četvrtine njihovih radnika bude u potpunosti na licu mesta – devet procentnih poena više od trenutnog udela.

Rad na daljinu, takođe, menja fizičko okruženje radnog mesta. Otprilike jedna od osam uslužnih firmi smanjila je svoj poslovni prostor tokom prošle godine, sa prosečnim smanjenjem od 41 odsto.