Za borbu protiv klimatskih promena potrebne hiljade milijardi dolara

Procenjuje se da je potrebno mobilisati oko 4.000 milijardi dolara godišnje za borbu protiv klimatskih promena i postizanje ciljeva održivog razvoja (SDGs), navedeno je u Izveštaju o trgovini i razvoju međuvladine organizacije (UNCTAD) pri UN.

Ova suma odgovara BDP-u Nemačke iz 2022. godine i može se ostvariti samo kroz značajnu promenu u globalnim finansijskim tokovima, što podrazumeva preusmeravanje hiljada milijardi dolara koji trenutno finansiraju, direktno ili indirektno, ekonomske aktivnosti koje podrivaju ove ciljeve.

Procene potreba za finansiranjem predstavljaju samo jedan odsto ukupne vrednosti globalne finansijske imovine, koja trenutno iznosi više od 470.000 milijardi dolara.

„Međutim, nije lako preusmeriti resurse sa dugogodišnjih i često profitabilnih aktivnosti“, navela je Anastasija Nesvetailova, šefica odeljenja za makroekonomske i razvojne politike u UNCTAD-u. „Uvek je izazov usmeriti resurse ka novim ili manje sigurnim investicijama za održivi razvoj“, navela je Nesvetailova.

U izveštaju je istaknuto da osam godina nakon Pariskog sporazuma finansiranje fosilnih goriva ne prestaje i iznosi više od 1.000 milijardi dolara godišnje za kompanije koje podržavaju nove razvojne projekte.

Prema rečima Nesvetailove, „to pojačava dugogodišnje nejednakosti u oblasti klime i finansija. Finansiranje fosilnih goriva dolazi uglavnom iz najbogatijih delova sveta, ali najsiromašniji najviše pate od posledica klimatskih promena. Takođe, oni imaju najmanje koristi od energije iz fosilnih goriva”.

U zaključcima visokog eksternog savetodavnog panela zemalja OECD navedeno je da je poboljšanje ekonomske otpornosti postalo ključni prioritet za vlade dok se suočavaju sa nedavnim turbulentnim događajima, kao što su Covid-19 i dalekosežni efekti rata u Ukrajini.

U njima se navodi da klimatska kriza postaje sve hitnija i ako se ne obuzda, klimatske promene će predstavljati značajnu i sve veću pretnju globalnoj ekonomskoj i socijalnoj stabilnosti, posebno ako se pokrenu nepovratne „tačke preokreta“.

Kao prvo, prema mišljenju eksperata, potrebno je modeliranje makroekonomskih efekata strategija za postizanje neto nultih emisija i implikacija za javne finansije. OECD navodi da je nužno stavljanje ljudi u centar tranzicije, rešavanje mnogih socijalnih implikacija brze tranzicije ka neto nultim emisijama, kao i razumevanje tačaka preokreta u klimatskom sistemu i njihovih implikacija za kratkoročnu politiku u cilju izgradnje sistemske otpornosti na klimatske uticaje i prilagođavanje klimatskim promenama.

UN izveštaj „Globalno stanje vazduha 2024“ ističe da je zagađenje vazduha drugi vodeći faktor rizika za smrt među decom mlađom od pet godina, odmah nakon neuhranjenosti. U 2021. godini (poslednja za koju postoje precizni podaci), više od 700.000 smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina povezano je sa zagađenjem vazduha.

To predstavlja 15 odsto svih smrtnih slučajeva u svetu među decom mlađom od pet godina, što znači da svakog dana gotovo 2.000 dece mlađe od pet godina umire zbog zdravstvenih posledica povezanih sa zagađenjem vazduha.

Prema Indeksu učinka u borbi protiv klimatskih promena za 2024. godinu, godišnja međunarodna analiza učinka u zaštiti klime obuhvatila je 63 zemlje i Evropsku uniju u pogledu njihovog napretka i politike u vezi sa klimom. Objavljen krajem 2023. godine, indeks ocenjuje svaku zemlju za njen učinak u četiri kategorije. To su emisija gasova sa efektom staklene bašte, obnovljiva energija, potrošnja energije i klimatska politika.

Na prvom mestu prema indeksu je Danska, druga je Estonija, a treći su Filipini. Slede Indija, Holandija i Maroko, a među prvih 10 zemalja su još Švedska, Čile, Norveška i Portugal.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Uzalud ekonomski rast ako se domaća privreda i infrastruktura ne prilagode klimatskim promenama