Za deset godina inicijative “Pojas i Put” otvoreno 420.000 radnih mesta širom sveta

Prethodne nedelje Kina i sve zemlje učesnice obeležile su desete godišnjicu međunarodnog projekta “Pojas i put”.

Saradnja u okviru “Pojasa i puta” proteže se od Azije i Evrope do Afrike i Latinske Amerike. Više od 150 zemalja i preko 30 međunarodnih organizacija potpisalo je dokumente u cilju zajedničke izgradnje inicijative. Održana su tri foruma na najvišem nivou, a stvoreno je više od 20 multilateralnih platformi za saradnju.

Predsednik Kine Si Đinping, koji je i predložio pokretanje ove inicijative, rekao je da je poslednjih 10 godina bilo posvećeno stvaranju globalne mreže međusobnih veza predvođenih ekonomskim koridorima, oslanjajući se na železnice, auto-puteve, aerodrome, luke, efikasno promovišući veliki promet robe, sredstava, tehnologije i osoblja među različitim zemljama.

Neki od rezultata inicijative su 420.000 novih radnih mesta širom sveta, kao i podatak da je direktinim uticajem projekta oko 40 miliona ljudi izašlo iz siromaštva.

Kada je reč o trgovini, promet se za vreme postojanja inicijative “Pojas i put” udvostručio. Prema podacima kineskog ministrastva trgovine, prosečna stopa rasta trgovine u periodu od 2013. do 2022. godine iznosila je osam odsto.

Jedna od analiza Svetske banke pokazuje da inicijativa “Pojas i put” može da poveća trgovinske tokove svih 150 zemalja učesnica za oko četiri odsto, kao i da smanji troškove globalne trgovine za 1,1 odsto. Takođe, bitan je i podatak da će inicijativa “Pojas i Put” povećati svetski bruto društveni proizvod za 7,1 biliona dolara godišnje ako se nastavi do 2040. godine.

Zemlje koje su najveći primaoci kineskih ulaganja u proteklih 10 godina bile su Indonezija, Pakistan, Singapur i Rusija, s tim što treba naglasiti da su kineske investicije prestale početkom sukoba između Ukrajine i Rusije i da se održavaju samo trgovinski odnosi.

Iza Rusije po investicijama se nalaze Saudijska Arabija, UAE, Bangladeš, Italija, Laos i Peru. Srbija je imala oko 16 milijardi dolara što zajmova, što investicija.

Dr Aleksandar Mitić, naučni saradnik u Centru za studije „Pojasa i puta“ pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu, u razgovoru za Biznis.rs kaže da se u svojih deset godina postojanja inicijativa “Pojas i put” dokazala kao najveći razvojni infrastukturni projekat 21. veka.

Poseban naglasak je stavljen na izgradnju infrastrukture u Južnoj i Jugoistočnoj Aziji, kroz koridor koji Kinu povezuje preko Pakistana sa lukom Gvadar u Arapskom moru, te na Afriku, gde je izgrađeno preko 100.000 kilometara puteva i 10.000 kilometara železnice.

“Jedan od ključnih problema afričke ekonomije, a samim tim i uzroka nezaposlenosti, siromaštva i migratornih pritisaka je upravo hroničan nedostatak infrastrukture, na čemu inicijativa „Pojas i put“ sistemski radi čitavu deceniju. Upravo je zahvaljujući izgradnji pruge Džibuti-Adis Abeba, Etiopija dobila pristup Arapskom moru, što je olakšalo da dobije poziv za priključenje BRIKS-u od 1. januara 2024. godine”, objašnjava Mitić.

Čak 53 afričke zemlje učestvuju u ovoj inicijativi. Infrastrukturni projekti doprineli su neverovatnoj promeni u svakom segmentu ekonomskog razvoja velikog broja afričkih zemalja. Od 2007. do 2020 godine Kina je investirala 23 milijarde američkih dolara u Afriku. Čak osam milijardi više u odnosu na druge zemlje.

Afrika je bitna u Inicijativi Pojas i put jer Kina želi da ulaže u luke duž obale od Adenskog zaliva, preko Sueckog kanala do Sredozemnog mora.

Kina koristi svoje projekte povezivanja izgradnjom železničkih i drumskih linija koje čine 20 odsto svih projekata u Africi. Ovo omogućava Kini da koristi pomorski put za transport sirovina. Važno je i napomenuti da Kina svoje investicije prilagođava lokalnom kontekstu, tako što gradi propratnu infrastrukturu koja prati velike projekte. Ova zemlja je već pokazala da je uspešna u realizaciji međunarodnih projekata u Africi, gde su unutrašnje prilike i regionalni odnosi nestabilni.

Ulaganja u Evropi

Kada je reč o Evropi, inicijativa je omogućila da luka Pirej od zastarele i zapuštene postane vodeća mediteranska i jedna od pet vodećih evropskih luka.

“Da ne zaboravimo sve projekte koji se rade u Srbiji, u oblastima infrastrukture i energetike, a bez kojih bi srpska ekonomija imala ne samo mnogo više problema već i mnogo manje perspektive za privlačenje novih investicija. U Inicijativi „Pojas i put“ učestvuje preko 150 zemalja i 30 međunarodnih organizacija koje su potpisale sporazume o saradnji, među kojima i više od 25 evropskih. Među njima su većinski zemlje centralne i istočne Evrope, ali i Austrija, Luksemburg i Portugal”, kaže naučni saradnik u Centru za studije „Pojasa i puta“ pri Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Na pitanje da li se uticaj inicijative u evropskim zemljama razlikuje od zemlje do zemlje, naš sagovornik odgovara potvrdno, ističući da su razlike u velikoj meri uslovljene i političkom voljom.

“Nivo saradnje Srbije i Mađarske je najviši mogući, ali za to je zaslužna i politička volja lidera sa obe strane, a što se moglo videti na primeru učešća predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Mađarske Viktora Orbana na Trećem međunarodnom forumu „Pojas i put“ u Pekingu. Neke druge zemlje imaju važne projekte u okviru Inicijative, poput Grčke, s obzirom na to da je luka Pirej vezana za izgradnju kapaciteta za budući prijem i distribuciju kineske robe prugama i putevima Koridora 10 kroz Srbiju i Mađarsku”, navodi dr Aleksandar Mitić.

On dodaje da su neke druge evropske zemlje pod pritiskom, pre svega Sjedinjenih Američkih Država, smanjile prethodnih godina svoj angažman.

“To se odnosi pre svih na baltičke države i na Češku. Italija je pristupila 2019. godin Pojasu i putu kao jedina zemlja članica G7, ali je sada najavila istupanje, što i nije čudno s obzirom da je G7 na samitu 2022. godinu najavio svoju razvojnu inicijativu „Partnerstvo za globalnu infrastukturu i partnerstvo“, kao pandan i rival „Pojasu i putu“. Ta inicijativa G7 još uvek nije dala rezultate i u velikom je zaostatku u odnosu na „Pojas i put“”, navodi Mitić.

Pristupanje evropskih država Inicijativi

Kada je reč o Evropi, države su različito reagovale na inicijativu u samom startu.

Kada se pojavio „Pojas i put“ 2013. godine, već je godinu dana postojala mreža „16+1“ u kojoj su učestvovali Kina i 16 država centralne i istočne Evrope. Te zemlje su želele da nadoknade zaostatak koje su imale u odnosu na zapadne države, koje su decenijama gradile uspešnu i profitabilnu saradnju sa Kinom, pre svega Nemačka, Francuska i Velika Britanija.

“Ove tri velike zemlje nisu imale poseban razlog za učešće u inicijativi, i u neku ruku su je najpre potcenile, ali su od 2015. bivale sve zabrinutije zbog jačanja kineskog prisustva i uticaja u Evropi, te su počele da Inicijativu sve više osporavaju. Na to se nadovezao i pritisak SAD, koje su, naročito u vreme Donalda Trampa, izvršile veliki pritisak na zemlje centralne i istočne Evrope da uspore saradnju sa Kinom, a na šta se nadovezala i administracija Džozefa Bajdena (Joseph Biden). Naravno, zapadnoevropske zemlje sa svoje strane nisu zaustavile saradnju sa Kinom, što potvrđuju i bilateralne posete Olafa Šolca (Olaf Scholz) i Emanuela Makrona (Emmanuel Macron) Pekingu”, ocenjuje Mitić i dodaje da postoji jasna politika „duplih standarda“ kod ključnih zemalja zapadne Evrope kada je u pitanju saradnja s Kinom, jer za sebe traže prostor više na kineskom tržištu, a u velikoj meri osporavaju saradnju ostalih evropskih država.

Pročitajte i prvi deo našeg istraživanja: Kineski krediti Srbiji „teški“ 3,7 milijardi evra