Zapadne centralne banke opet na istom koloseku

To je bilo najavljeno, očekivalo se i bilo je samo pitanje vremena. Ocene su bile da bi moglo da se desi kasnije, ali evo desilo se pred izbore, tako da ima i takav predznak. Što se tiče građana, onih koji su zaduženi, uskoro će osetiti olakšanje nakon odluke američkog Feda da snizi kamatne stope za 0,5 odsto, ocenio je za Biznis.rs Ivan Nikolić, viši naučni saradnik Ekonomskog instituta.

Podsetimo, američka centralna banka Federalne rezerve odlučila je na sastanku u sredu da smanji ključne kamatne stope za 50 baznih poena. Federalni komitet za otvoreno tržište (FOMC) oborio je tako ciljanu referentnu kamatnu stopu na opseg od 4,75 do 5,00 odsto.

„Komitet je uveren da se inflacija kreće održivo ka cilju od dva odsto, i ocenjuje da su rizici po zaposlenost i rast cena otprilike izbalansirani“, navedeno je u saopštenju centralne banke.

Kontroverze su u vezi sa tržištem rada, jer nezaposlenost nije tako nisko kako se očekuje, istakao je Nikolić. Prema novim kvartalnim projekcijama Feda, ove godine se očekuje stopa nezaposlenosti od 4,4 odsto, što je za 0,4 odsto više od projekcije iz juna.

„Fed mora da brine ne samo o inflaciji, nego i o punoj zaposlenosti. U tom pogledu može da se pronađe opravdanje za osetniju korekciju kamatnih stopa, odnosno zaokret u monetarnoj politici“, naveo je naš sagovornik.

Američka centralna banka potvrdila je na prethodnom sastanku u julu svoju posvećenost postizanju dvostrukog mandata, maksimalne zaposlenosti i stabilnosti cena. Fed je naglasio da će preduzeti odgovarajuće mere kako bi održao ekonomski rast.

Nakon serije povećanja Fed je održavao postojeći nivo kamatnih stopa od jula prošle godine sve do juče, uprkos očekivanjima tržišta. Kada je prvi put doneta odluka o neizmenjenoj kamatnoj stopi, Fed je prethodno ostavio otvorenu mogućnost ponovnog podizanja stopa ako inflacija ne počne da se smanjuje.

Inflacija u SAD u julu prošle godine bila je 3,2 procenta, a godišnja inflacija u SAD u avgustu ove godine opala je na 2,5 odsto.

„Što se tiče nas konkretno, dobro je da se to desilo. To znači da su sada sve centralne banke na istom koloseku, što je dobro jer je u prvom delu godine ECB istrčala prva. Mnogo je bolje da se globalno posmatrano vodi zajednička monetarna politika, bilo u borbi protiv inflacije ili kao podsticaj ekonomskom rastu“, rekao je Nikolić.

On je istakao da je dinamika tekuće privredne aktivnosti u Evropi i Americi drastično drugačija.

„U SAD se čini da odavno nije bilo bolje, makar po stopi rasta BDP-a od oko tri odsto, ali u Evropi nema ni nagoveštaja za tako nešto. To je bitna razlika. Možda bi moglo da se spekuliše da je ova odluka podsticaj (vladajućem kandidatu) u jeku predizborne kampanje“, dodao je Nikolić.

Opozicioni kandidat Donald Tramp (Donald Trump) izdao je u julu oštro upozorenje Fedu da ne smanjuje svoju kamatnu stopu na septembarskom zasedanju, poslednjem pre izbora 5. novembra, rekavši u intervjuu za Bloomberg da je to „nešto što znaju da ne bi trebalo da rade“.