Zašto cena bitcoina ponovo raste?

Bitcoin je svoju istorijski rekordnu vrednost dostigao 20. januara ove godine – 109.114 dolara, nakon čega je usledio prvo period konsolidovanja, da bi od kraja februara praktično naredna dva meseca trajao period pada, sa “dotaknutih” 77.555 dolara sedmog aprila.

Veliki dobici i gubici za ovako visoko volatilnu imovinu nisu retkost, a na vodeće kriptovalute posebno utiču geopolitičke i investicione vesti. Politika visokih tarifa američkog predsednika Donalda Trampa (Trump), te pretnje trgovinskim ratom, svakako su doprinele pomenutim tendencijama – u početku povlačenjem, a onda pokušajem unovčavanja novonastale situacije.   

Bitcoin i ostale najtrgovanije kriptovalute poslednja tri dana su u novom naletu rasta. U trenutku pisanja ovog teksta bitcoin je na nivou od 94.168 dolara, što je njegova najviša vrednost od 24. februara.  

Od najnovijih vesti treba izdvojiti da konzorcijum koji predvodi Cantor Equity Partners Brendona Latnika (Brandon Lutnick) priprema jedno od najambicioznijih trezorskih ulaganja u bitcoin još otkako je fond MicroStrategy preusmerio deo svog bilansa u trgovanje kriptovalutama.

Prema izveštaju Financial Timesa, kompanija kreirana za akviziciju posebne namene (SPAC) koju podržava brokerska kuća Cantor Fitzgerald obezbedila je kombinovane tri milijarde dolara u “bitcoin doprinosima” od investitora SoftBank, Tether i Bitfinex za osnivanje novog entiteta pod nazivom 21 Capital. Ovo će gotovo sigurno kratkoročno dodatno pogurati cenu najvrednijeg tokena.

Taj dogovor bi označio dramatičan ulazak Brendona Latnika – koji je nedavno postavljen na čelo Cantora nakon što je njegov otac imenovan za ministra trgovine SAD u Trampovoj administraciji – u centar očekivanog postizbornog oživljavanja američkog ulaganja u digitalnu imovinu.

Igor Mirković, iz vodeće domaće kripto menjačnice ECD, u razgovoru za Biznis.rs napominje da se u situacijama poput ove, kada logika stvari zbog koje tržište ponovo raste nije odmah očigledna, treba osvrnuti na neke statističke podatke.

“Akcije su u proteklih nekoliko nedelja drastično pale. Obveznice ne obećavaju prihod. Zlato je skočilo. Bitcoin je skočio. Ukupna novčana masa (sav novac na svetu – M1) je značajno porasla u prethodnom periodu. Kada se desi takva situacija, bitcoin maltene identično prati njeno kretanje. Za bitcoinom ide i celokupno kripto tržište”, objašnjava Mirković.

Prema njegovim rečima, ovo je sve posledično ponašanje kapitala, a glavni uzrok je Tramp i nova američka administracija koja nije uspela da ubedi javnost da je drastično povećanje carinskih stopa ka maltene svim državama na svetu dobar potez za Ameriku i dolar.

“Mnoge države su revoltirane odgovorile kontranapadom, dizanjem carina Americi ili najavom prestanka distribucije i saradnje. Trenutne kamatne stope će morati da se menjaju zbog američkih carina koje izazivaju inflatorni pritisak. Kapitalisti u strahu beže ka imovini koja se pokazala kao bezbedno utočište za kapital: tradicionalno zlato i digitalna verzija čuvara vrednosti – bitcoin”, kaže domaći stručnjak za kripto tržište.

No, pored toga, i drugi znakovi upućuju u rast kriptovaluta.

“Brojne kompanije i neke države nastavile su sa dopunom svojih bitcoin zaliha, izveštaji kripto industrije za prvi kvartal predstavili su sjajan početak godine za kriptovalute, a posebno je interesantno što su stablecoini poput USDT i USDC realizovali veći promet sredstava nego Visa”, naglašava Igor Mirković iz kripto menjačnice ECD.