„Zeleni rast“ zemalja sa visokim emisijama nije dostigao cilj

U revolucionarnoj studiji objavljenoj u časopisu The Lancet Planetary Health, stručnjaci su podigli uzbunu zbog navodnog „zelenog rasta“ koji su postigle zemlje sa visokim dohotkom.

Suprotno političkim tvrdnjama, istraživanje otkriva da su trenutne strategije ovih zemalja orijentisane na rast drastično nedovoljne da ispune klimatske ciljeve navedene u Pariskom sporazumu, što na kraju dovodi u pitanje globalne napore u borbi protiv klimatskih promena, prenosi Anadolu Agency.

Studija, koja je ispitivala napore za smanjenje emisija u 11 zemalja sa visokim učinkom između 2013. i 2019. godine, otkrila je da su njihova prosečna godišnja smanjenja emisija tokom ovog perioda iznosila samo 1,6 odsto.

Prema sadašnjim kretanjima, ovim nacijama bi u proseku trebalo više od dva veka da dovedu svoje emisije blizu nule.

Da bi se uskladile sa ciljevima Pariskog sporazuma i ostale u okviru svog poštenog udela u globalnom udelu ugljenika, ove zemlje bi morale da postignu stope smanjenja od 30 odsto godišnje do 2025.

Razlika između postignutog smanjenja emisija i smanjenja emisija u skladu sa Parizom je zapanjujuća, stavljajući svet u opasnost od katastrofalnih klimatskih promena. Čak i zemlja sa najboljim učinkom među 11, Velika Britanija, je u značajnom zastoju.

Velika Britanija bi morala da poveća stopu smanjenja emisije pet puta, sa prosečnih 3,1 odsto godišnje (2013-2019) na 16 odsto godišnje do 2025. godine, samo da bi ispunila svoje obaveze.

Druge zemlje se suočavaju sa još zastrašujućim izazovima.

Belgija, Australija, Austrija, Kanada i Nemačka bi morale da ubrzaju svoje smanjenje emisija za više od 30 puta u poređenju sa njihovim učinkom između 2013. i 2019. godine.

Ovi nalazi osporavaju popularni narativ o „zelenom rastu“ koji slave političari i mediji, što sugeriše da se ekonomska ekspanzija može uskladiti sa klimatskim ciljevima.

Studija pokazuje da je težnja za ekonomskim rastom u zemljama sa visokim dohotkom suštinski u suprotnosti sa međunarodno dogovorenim klimatskim ciljevima.

Prema rečima glavnog autora studije, Jefima Vogela, sa Univerziteta u Lidsu, „nema ničeg zelenog u ekonomskom rastu u zemljama sa visokim dohotkom“.

Osnovni argument koji je izneo Vogel je da je nastavak ekonomskog rasta u zemljama sa visokim dohotkom u suprotnosti sa ciljevima sprečavanja katastrofalnog klimatskog sloma i podržavanja principa pravičnosti koji čuvaju razvojne izglede nacija sa nižim prihodima.

„Nazvati ovakva krajnje nedovoljna smanjenja emisija ‘zelenim rastom’ je pogrešno, i nastavak ekonomskog rasta u zemljama sa visokim dohotkom je štetan, opasan i nepravedan“, rekao je Vogel.