Svetska banka očekuje oporavak ekonomija zemalja u razvoju u Evropi i Centralnoj Aziji u ovoj godini

Ekonomije rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i Centralne Azije ove godine će prema očekivanjima ostvariti rast od 3,6 procenata, zahvaljujući oporavku izvoza i stabilizaciji cena industrijskih proizvoda, što delimično neutrališe ponovno rasplamsavanje pandemije krajem 2020. godine i skorašnje izbijanje novih slučajeva, navodi se u najnovijem ažuriranom Izveštaju Svetske banke za region.

Kako se navodi, umeren rast u 2021. godini uslediće nakon kontrakcije od dva procenta u 2020. zbog poremećaja prouzrokovanih pandemijom. Ekonomski pad je bio manji od predviđenog usled oporavka Turske, koji je bio snažniji od predviđenog, i otpornosti Rusije, kao dve najveće privrede u regionu. Oporavak industrijske proizvodnje, povećana izvozna tražnja, veće cene roba i fiskalna i monetarna podrška doprineli su ostvarivanju ovakvog rezultata. Najteže su pogođene privrede koje u velikoj meri zavise od usluga i turizma, imajući u vidu da su mere socijalnog distanciranja i ograničenja kretanja dovele do trajnijeg slabljenja, navodi se u Izveštaju.

Svetska banka očekuje se da će stopa regionalnog rasta dostići 3,8 procenata u 2022. godini, kako efekti pandemije budu postepeno slabili a trgovina i investicije ubrzavale rast. Ovakvi izgledi su ipak veoma neizvesni i rast može biti niži ukoliko iščezavanje pandemije potraje duže nego što se očekuje; postoje kašnjenja u vakcinaciji, uslovi eksternog finansiranja se pogoršavaju usled globalnog rasta kamatnih stopa ili pogoršanja sentimenta investitora, kao i usled geopolitičkih tenzija.

Očekuje se da će pandemija izbrisati makar pet godina rasta prihoda po glavi stanovnika u nekoliko privreda u regionu i povećati broj siromašnih, u velikoj meri usled gubitka radnih mesta. U celosti, uprkos oporavku rasta, oporavak bruto domaćeg proizvoda (BDP) po glavi stanovnika u regionu je blaži i ispod trenda pre pandemije, navodi Svetska banka.

„Pandemija i dalje baca senku na ekonomsku aktivnost u Evropi i Centralnoj Aziji. Međutim, dok se kreatori politika hvataju u koštac sa kratkoročnim efektima na zdravlje, obrazovanje i privredu, trebalo bi da ugrabe priliku da se pozabave dugoročnim izazovima podsticanja produktivnosti, izgradnje živahnijeg privatnog sektora, unapređenja institucija i prelaska na zelenije i inkluzivnije privrede, sa manjom emisijom ugljenika“, kaže Ana Bjerde, Potpredsednica Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.

Svetska banka naglašava da je od fundamentalnog značaja za postizanje ovih dugoročnih razvojnih ciljeva dobra uprava. Pandemija je naglasila potrebu za dobrom upravom, imajući u vidu značajnu ulogu koju su vlade širom sveta odigrale u ublažavanju uticaja virusa na zdravlje, privredu i društvo. Mere su se kretale od ograničenja kretanja radi kontrole širenja zaraze do programa vakcinacije, paketa pomoći radi zaštite pojedinaca i privrednih subjekata od ekonomskih posledica pandemije kao i razradu metoda virtuelnog učenja za više miliona dece školskog uzrasta.

Digitalizacija za dalji razvoj državne uprave

U Evropi i Centralnoj Aziji, dobra uprava dodatno dobija na značaju imajući u vidu istorijski veliku ulogu koju vlade igraju u oblikovanju privreda. Državni rashodi u regionu predstavljaju skoro 40 procenata privrede, a vlade zapošljavaju više od četvrtine najobrazovanijih i najproduktivnijih radnika u regionu, pri čemu žene čine 57 procenata zaposlenih u javnom sektoru. Uloga vlade u zemljama u regionu će verovatno dalje rasti narednih godina, prevashodno usled potrebe za širenjem zdravstvene i dugoročne nege populacije koja stari, kao i podrške javnosti intervencijama vlade na smanjenju nejednakosti i, u svetlu pandemije Covid-19, unapređenju sistema zdravstva i obrazovanja, ističu u Svetskoj banci.

„Da bi se efikasno bavili izazovima koje je nametnuo Covid-19, unapređenje uprave dobija na još većem značaju u regionu“, kaže Asli Demirgič-Kunt, glavna ekonomistkinja Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju i dodaje da „digitalna tehnologija i informaciona revolucija nude potencijal za povećanje efikasnosti, transparentnosti, operativnosti i poverenja građana, što u celosti direktno unapređuje kvalitet uprave.“

Kada je reč o učešću zaposlenih u javnom sektoru u ukupnom broju zaposlenih, između podregiona postoje značajne razlike. Ovaj procenat je najviši u Ruskoj Federaciji i Istočnoj Evropi (31 odnosno 36 odsto ukupnog broja zaposlenih, pri čemu je učešće najveće u Belorusiji, i to 39 odsto), a najniži na Južnom Kavkazu i u Turskoj (ispod 20 odsto, dok je Gruzija na začelju sa 14 odsto).

Zemlje Južnog Kavkaza i Zapadnog Balkana zabeležile su najznačajnije povećanje kvaliteta uprave od 1996. do 2019, mada je u poslednjih nekoliko godina došlo do određenog nazadovanja, naročito na Zapadnom Balkanu. Rusija nije ostvarila značajniji napredak još od sredine devedesetih, dok se Turskoj beleži pogoršanje. Primetan je pad ukupnih ocena dobre uprave u Mađarskoj, a donekle i u Poljskoj.

Centralna Azija i Istočna Evropa podregioni su sa najnižim nivoom digitalizacije javne uprave, koja je pak najdalje odmakla u Ruskoj Federaciji, Turskoj i Zapadnoj Evropi, mereno postojanjem elektronskih sistema za osnovne delatnosti uprave.

Prema Indeksu zrelosti tehnologija u javnoj upravi (GovTech Maturity Index), od 50 zemalja u regionu Evrope i Centralne Azije, njih 19 se smatraju liderima u ovoj oblasti (najveći deo Severne, Zapadne i Južne Evrope, kao i pojedine zemlje Centralne Evrope i baltičke regije), 26 su značajno orijentisane na primenu tehnologija (Ruska Federacija, Turska, Južni Kavkaz i većina zemalja Centralne i Istočne Evrope), četiri se smatraju delimično orijentisanim na tehnologije u javnoj upravi (Belorusija, Bosna i Hercegovina, Kosovo* i Tadžikistan), a samo jedna minimalno usmerenom na ovu oblast (Turkmenistan).

Aktivnosti u cilju unapređenja poverenja i legitimiteta predstavljaju značajan aspekt izgradnje delotvorne uprave koja se temelji na saradnji. Kada je reč o Otvorenoj upravi, Severna i Zapadna Evropa beleže najviše ocene prema Globalnom indeksu otvorene uprave (Global Open Government Index), koji izrađuje Svetski projekat pravde (World Justice Project), dok su na začelju Centralna Azija, Turska i Zapadni Balkan, navodi se u izveštaju.