Svetska banka očekuje usporavanje rasta na Balkanu na 3,2 odsto

Svetska banka saopštila je jutros svoje revidirane prognoze ekonomskih kretanja za zemlje Zapadnog Balkana, u svetlu ukrajinske krize.

Na Zapadnom Balkanu, stopa rasta će opasti na 3,2 procenta u 2022. godini, a efekti rata se prelivaju na ovaj region uglavnom kroz kanal sirovina, piše u zvaničnom saopštenju.

Na srednji rok, očekuje se da čitava oblast ima koristi od nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan Evropske unije, koji će mobilisati sredstva za podršku konkurentnosti i inkluzivnom rastu, kao i za zelenu i digitalnu tranziciju.

„Iako je udeo ekonomske aktivnosti koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za Zapadni Balkan u celini, nekoliko zemalja je i dalje osetljivo na šokove iz Rusije, uključujući Crnu Goru, za 11 procenata njenih stranih direktnih investicija i Srbiju za pet procenata njenog izvoza i 5,4 procenata uvoza“, piše u zaključku Svetske banke.

Međutim, daleko akutniji rizici po Zapadni Balkan potiču od mogućih poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom i naftom.

Ovaj region 67 procenata svog prirodnog gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija (preko bugarskog cevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od Rusije za svoje snabdevanje prirodnim gasom.

Slično kao i u slučaju centralne Evrope, indirektni efekti rusko-ukrajinskog konflikta predstavljaju značajan rizik za Zapadni Balkan, naročito ako konflikt pokrene usporavanje privrede u evrozoni.

Zapadni Balkan se snažno oslanja na evrozonu kao destinaciju za 63 odsto svog izvoza, dok više od polovine stranih direktnih investicija i gotovo dve trećine svih doznaka koje stižu u ovaj region potiče iz evrozone, zaključuje Svetska banka.