Svetska banka podigla prognozu ekonomskog rasta Srbije na šest odsto

Svetska banka je povećala prognozu ekonomskog rasta Srbije za 2021. godinu za 1,0 procentni poen na 6,0 odsto, u ažururanom jesenjem izveštaju o Svetskim ekonomskim izgledima.

Privreda Srbije je počela da pokazuje znake oporavka od uticaja pandemije u prvoj polovini 2021. godine, navodi se u dokumentu i napominje da je u prvom tromesečju zemlja ostvarila rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 1,8 procenata međugodišnje. Rast je ubrzan u drugom kvartalu i procenjuje se na 13,7 odsto, što je znatno iznad očekivanja, ističe Svetska banka.

Kao rezultat toga, rast BDP-a Srbije za 2021. godinu je revidiran naviše na 6,0 procenata sa ranije prognoziranih 5,0 odsto, koliko se predviđalo u junu, piše u jesenjim prognozama međunarodne finansijske institucije.

SB je istovremeno podigla procenu rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2022. godinu na 4,5 odsto sa 3,7 odsto, koliko je predviđala u junu, dok je projekciju rasta za 2023. godinu podigla za 0,1 procentni poen na 4,0 odsto.

U izveštaju se navodi da je brz rast izvoza podstakao oporavak, pri čemu je doprinos neto izvoza rastu iznosio 5,2 procentna poena u prvom kvartalu. Tokom drugog kvartala, međutim, pokretači rasta su se promenili, tako da je glavni uticaj na rast BDP-a imala potrošnja, dodaje se dalje.

Svetska banka predočava da su podrška države preduzećima za isplatu zarada radnicima i novčani transferi građanima u 2020. godini pomogli u sprečavanju skoka siromaštva.  Konstatuje se takođe da je to uticalo na rast fiskalnog deficita prošle godine na 8,1 odsto BDP-a, te da se očekuje da će on biti smanjen na 6,9 odsto BDP-a u tekućoj godini, uprkos nastavku ekspanzivnog paketa ekonomske pomoći privredi i građanima.

Predviđa se da će javni dug iznositi 60,3 odsto do kraja 2021. godine.

U izveštaju je, kako se navodi, inflacija dostigla vrhunac od 4,3 odsto na godišnjem nivou, a očekuje se da će se do kraja godine spustiti na oko 3,0 procenta. Dinar je ostao uglavnom stabilan u odnosu na evro, konstatuje SB i dodaje da je bankarski sektor Srbije ostao snažan, i da je nivo problematičnih kredita 3,6 odsto.

Takođe se ističe da je deficit tekućeg računa znatno smanjen sa 6,9 odsto BDP-a u 2019. na 4,3 odsto u 2020. godini, te da će u u ovoj godini verovatno biti ispod ranije projektovanog nivoa od 5,0 odsto.

SB očekuje da će se ekonomski oporavak Srbije nastaviti u drugoj polovini godine, a rast će biti dodatno poduprt paketom mera podrške građanima i privredi, vredan oko 4,5 odsto BDP-a.

U neposredne prioritete države, Svetska banka svrstava značajno smanjenje troškova poslovanja i poboljšanje kvaliteta infrastrukture. Kao srednjoročne i dugoročne izazove navodi upravljanje starenjem stanovništva i klimatske promene, što bi moglo da naškodi konkurentnosti srpske privrede.

Ekonomije Zapadnog Balkana su među najteže pogođenim usled širenja delta soja u trećem kvartalu 2021. godine, pri čemu se broj novozaraženih virusom Covid-19 približava ili premašuje brojeve sa vrhunca prethodnih talasa, uz rast broja umrlih. Stope vakcinacije u više zemalja ispod su globalnog proseka, a imunizaciju ometa i oklevanje građana da se vakcinišu.

Uprkos tome, očekuje se da će privredni rast na Zapadnom Balkanu u 2021. godini dostići 5,9 odsto – što je najviša stopa u čitavom regionu ECA (Evropa i Centralna Azija) – usled snažnih izvoznih rezultata, nakon čega se u 2022. godini predviđa usporavanje rasta na 4,1 odsto, kako doprinos spoljne tražnje rastu bude slabio. Preduslovi za ostvarenje ove prognoze su postepen oporavak poverenja potrošača i privrede i popuštanje političke nestabilnosti, piše u izveštaju Svetske banke.

Što se tiče ekonomija u okruženju, Svetska banka predviđa rast Bosne i Hercegovine u ovoj godini od 4,0 odsto, u Hrvatskoj očekuje stopu rasta od 7,6 procenata, u Crnoj Gori 10,8 odsto, u Sevenoj Makedoniji 4,6.

Uprkos otežavajućim okolnostima, u Albaniji i Severnoj Makedoniji bi podstrek privrednom rastu i produktivnosti trebalo da pruži ubrzanje strukturnih reformi u sklopu priprema za pridruživanje EU, pod uslovom da pregovori o pristupanju ne budu ponovo odloženi, kaže se u analizi.

Očekuje se i da će region moći da iskoristi prednosti nedavno usvojenog Ekonomskog i investicionog plana Evropske unije, u okviru koga će se mobilizovati sredstva za unapređenje održivih saobraćajnih veza, ljudskog kapitala, konkurentnosti i inkluzivnog razvoja, kao i zelene i digitalne tranzicije.