Tačno merenje i smanjenje gubitaka glavna prednost pametnih brojila

Pametna brojila predstavljaju čvorište merne infrastrukture jednog elektroenergetskog sistema, odnosno tačku u kojoj se meri primopredaja električne energije između isporučioca i korisnika.

Posmatrajući evoluciju brojila, od mehaničkih preko hibridnih do digitalnih, tehnološki iskoraci su očigledni, a to se odražava u tačnosti merenja, broju mernih veličina koje je moguće pratiti i skladištiti podatke o njihovim stanjima, servisnim funkcijama i alarmima, pa sve do daljinskog upravljanja i komunikacione infrastrukture koja takav koncept treba da učini funkcionalnim i efikasnim.

„Potreba za pametnim brojilima izražena je kroz uštede ostvarene tačnim merenjem i smanjenjem gubitaka, zatim kroz podizanje efikasnosti, analizu istorijskih i trenutnih podataka u funkciji planiranja angažovanih resursa, pravovremeno reagovanje na servisne potrebe krajnjeg korisnika, kao i uštede u resursima i vremenu koje se mogu ostvariti zamenom ručnog čitanja daljinskim“, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs predstavnik domaće industrije pametnih brojila, direktor kompanije EWG Nenad Nikolić.

Cena uređaja zavisi od tačnosti, vrste priključka, komunikacionog kanala…

U funkcionalnom smislu, kako kaže naš sagovornik, brojila su mahom sastavljena iz dve logičke celine, merne i aplikativne. Merna celina mora meriti u određenoj klasi tačnosti, koja varira od kategorizacije potrošača, dok aplikativni sloj te podatke obrađuje, slaže u logičke celine, i stavlja ih na raspolaganje korisniku.

„Daljinsko očitavanje i upravljanje svakako su prekretnica koja je pametna brojila uvela u telekomunikacionu orbitu, i danas je dobar deo razvoja pametnog brojila upravo u funkciji optimizacije komunikacionog kanala kojim brojilo skupljene podatke stavlja na raspolaganje zainteresovanim stranama pouzdano, efikasno i bezbedno“, ističe Nikolić.

Cenovni opseg je, ističe on, veoma širok, i zavisi od klase tačnosti, vrste priključka, komunikacionog kanala i pratećih modula prema potrebi.

„Tako imate od brojila koja koštaju nekoliko desetina evra do mernih instrumenata najviše klase tačnosti koji koštaju i po nekoliko hiljada evra“, navodi naš sagovornik.

Razlike između domaćih i stranih brojila

Prema njegovim rečima, Srbija ima bogatu istoriju preduzetništva u ovoj branši, koja je u dobroj meri posledica izolacije tokom devedesetih godina prošlog veka. Tada je nastala potreba da se nastavi sa zanavljanjem i širenjem energetske, a samim tim i merne infrastrukture.

„Tada je to bilo moguće raditi samo u lokalnoj izvedbi, i tako je stvorena neka vrsta esnafa, koji je sa kreativne strane bio u korak sa globalnim tehnološkim domašajima, i do današnjeg dana je na tom nivou i održan. Mislim da ne postoji sertifikat kvaliteta koji je globalno zastupljen, a da ga svako brojilo koje je napravljeno u Srbiji danas ne zadovoljava. Pored toga je sa funkcionalne strane strogo prilagođeno svim lokalnim standardima, propisima i tehničkim zahtevima za priključenje na elektroenergetski sistem. To je jedan veoma širok skup elemenata“, ocenio je Nenad Nikolić.

Stoga je naš sagovornik siguran da na svetu ne postoji brojilo, mimo onih proizvedenih u Srbiji, koje je u startu koncipirano da zadovolji sve pomenute elemente.

„U svetu pametnih brojila je svaka država, da ne kažem gotovo svaki distributivni sistem, celina za sebe sa svojim specifičnim potrebama. Međunarodni giganti u ovoj branši se po prirodi stvari prilagođavaju potrebama distributivnih giganata, a to za ostatak konzuma znači da ili treba da se funkcionalno prilagode politikama drugih ili da traže način da propagiraju svoje. Srbija je decenijama nezavisna u ovom pogledu, i mislim da je dobro da takav status i održi“, smatra direktor kompanije EWG.

Merni uređaji su prilagođeni svim kategorijama potrošača, i fizičkim i pravnim licima, i utoliko je, kako kaže, jedna od mogućih podela na rezidencijalne i industrijske potrošače – gde su mahom svrstana pravna lica.

„Odnedavno je sve izraženija i prozjumerska kategorija (prosumer – potrošač i proizvođač), gde je domaća industrija iznedrila specijalizovana rešenja u skladu sa tehničkim parametrima definisanim sa strane elektrodistributivnog sistema“, otkriva Nikolić.

Dobit od pametnih brojila

Naš sagovornik naglašava da su uštede pri korišćenju pametnih brojila vrlo izražene i merljive, kako kroz lokalizaciju i smanjenje gubitaka na mreži, tako i kroz tačno merenje i naplatu, ali i optimizaciju resursa angažovanih na ručnom čitanju.

„Primera radi, ako bi neko kupio 100 jedinica nečega i u transportu ostao bez pet, ili nije siguran da je dobio svih 100 jedinica a plati ih sve kao da jeste, njegov potencijal za trgovinu je ili manji od 100 ili nije jasno koliki je“, obrazložio je Nikolić.

Neke od istaknutih prednosti su svakako u domenu daljinske komunikacije, i mogućnosti da informacije o važnim događajima dođu na prave adrese, kako bi potrošač imao kvalitetnu uslugu u kontinuitetu.

Dodaje da su integritet merenja i integritet podataka takođe aspekti gde je pametno brojilo daleko ispred mehaničkih alternativa, kao i u slučaju korišćenja naprednih tarifnih stavova, koji su u nekim zemljama dali sjajne rezultate.

„U kontekstu rasta globalne potražnje za električnom energijom, verujem da racionalno i odgovorno upravljanje ovim resursom predstavlja jedan od osnovnih ciljeva svakog efikasnog elektroenergetskog sistema. Značajan deo metrike upravo se prikuplja sa brojila i utoliko takva ulaganja imaju vrlo jasnu funkciju i u značajnoj meri predvidiv efekat investicije i period povraćaja uloženih sredstava“, zaključuje naš sagovornik.

Da podsetimo, savremene elektroenergetske pametne mreže predstavljaju hibridne sisteme koji se sastoje od energetske infrastrukture i prateće mreže informacionih i komunikacionih tehnologija, uključujući i Internet stvari (Internet of Things, IoT).