TARTUFI MOGU DA POSTANU SRPSKI BREND Naša zemlja ima dobra nalazišta, cene i do više hiljada evra

Srbija je zemlja bogata tartufima. Cene belog i crnog tartufa često dostižu vrtoglave cifre i iako se neretko može čuti kako je ova vrsta biznisa u nelegalnim tokovima poslovanja, postoje i oni koji žele da brendiraju srpski tartuf kako on na tržištu ne bi završavao kao italijanski, francuski ili istarski.

Nakon završenih studija u SAD, Ivana Stanojević osnivač i direktor firme „Tartufi SR“ vratila se u Srbiju, uložila sav novac i osnovala firmu koja se uspešno bavi sakupljanjem, prodajom, proizvodnjom i izvozom različitih proizvoda sa tartufima.

„Moj otac je tragač već 25 godina i može se reći da sam rasla sa tartufima. Oduvek sam želela da brendiram srpski tartuf pošto se pre toga niko nije bavio time, a naši tartufi su se izvozili i deklarisali kao tuđi. Istražila sam tržiste, videla da se niko u Srbiji ne bavi ovim poslom, uložila sam sav novac i krenula u avanturu“, kaže za naš portal Ivana Stanojević.

Danas, ova porodična firma snabdeva u Beogradu skoro sve ekskluzivne restorane, premijum prodavnice i vinoteke. Takođe, izvozi za Ameriku, EU, a uskoro će svoje gotove proizvode plasirati i na tržište Dubaija i Kanade.  

Kilogram belog tartufa 2.500 evra

Srbija je, napominje naša sagovornica, bogata tartufima. „Najviše se prodaje crni letnji (Tuber Aestivum) i beli jesenji (Tuber Magnatum Pico). Cena tartufa se formira svake godine. Kreće se od 150 evra za kilogram crnih tartufa, dok su beli tartufi trenutno oko 2.500 evra po kilogramu“.

Kada je reč o proizvodima iz njihovog asortimana Stanojević navodi da su najprodavaniji sveži tartufi, tartufate, carpaccio, ceo tartuf u tegli, malina crni i tartuf bez šećera. „Tartufi idu u sve ako ih volite. Uz testenine, rižoto, meso, pa do pizze. Takođe, idu fantastično i uz dezerte“, objašnjava Stanojević.  

Kako se pronalaze tartufi?

Za pronalaženje tartufa važno je imati samo dobro obučenog psa i plodne terene koje daju tartufe, objašnjava naša sagovornica.

 „Tartufe tražimo sa rasom Lagoto Romagnolo. Takođe, za pronalazak tartufa se mogu koristiti i druge rase pasa ako ih dobro dresirate“, navodi Stanojević i dodaje da oni svake godine nabavljaju dozvole za branje tartufa.

„Ministarstvo poljoprivrede vam da tačno koje šume su slobodne za branje tartufa. Nema posebne tehnike za traženje. Bitno je da imate dobro obučenog psa i dobre terene koji daju tartufe. Sve ostalo je onda lako“, kaže ona.  

Posao koji zahteva velika ulaganja

Kada je reč o tržištu tartufa u našoj zemlji, Stanojević navodi da za ovaj biznis u Srbiji nema baš mnogo sluha. „Mnoge stvari bi mogle da se rade drugačije. Mi plaćamo kvote za branje i izvoz tartufa svake godine, za svaku vrstu tartufa. Taksa za jedan kilogram ubranog belog tartufa je 13.500 dinara. Mi to plaćamo pre berbe i novac se ne refundira ako ga ne prodamo“, navodi Stanojević.

Prema njenim rečima, ovaj posao zahteva velika ulaganja, a rizik je ogroman jer zavisi kakva će sezona biti. „Smatram da Srbija moze da brendira tartuf kao srpski, ali država mora da stane iza proizvođača tartufa kao što smo mi jer možemo da pokažemo svetu da smo konkurentni i u ovoj oblasti na tržištu“, zaključuje naša sagovornica.