Teretnjaci će plaćati putarinu i na magistralnim putevima?

Hoće li teretnjaci uskoro pored auto-puta putarinu morati da plaćaju i na magistralnim putevima znaće se uskoro kada bude urađena detaljna analiza “Puteva Srbije”.

Inicijativa da se eventualno u Srbiji plaća putarina za teške teretnjake na magistralnim putevima ne bi bila ništa neuobičajeno u odnosu na evropsku praksu.

Ona je pokazala da postoje najrazličitija rešenja s ciljem da teretnjake preusmere na vožnju auto-putem, što je važno kako za bezbednost saobraćaja, tako i za očuvanje putne infrastrukture, rekao je za Sputnik stručnjak za bezbednost saobraćaja, nekadašnji direktor Agencije za bezbednost saobraćaja, Milan Božović, koji ističe da to ne treba shvatiti kao meru punjenja budžeta, već kao meru za uređenje saobraćaja.

Čeka se detaljna studija, rok 8. oktobar

Da li će do toga i kod nas doći više će se znati pošto bude urađena analiza potrebe za uvođenjem sistema naplate putarine na putevima nižeg reda.

Tender za izradu dokumentacije koje je raspisalo JP „Putevi Srbije“ je u toku i biće zaključen 8. oktobra. Cilj studije je da pokaže isplativost uvođenja naplate putarine na magistralnim pravcima, odnosno saobraćajnicama nižeg reda, za komercijalna vozila težine preko 12 tona.

Da će kamiondžije izbegavati plaćanje putarine na auto-putu „Miloš Veliki“ bilo je očekivano jer je to bio slučaj i kada je bila završena deonica auto-puta između Ljiga i Čačka.

Kamiondžije masovno izbegavaju plaćanje putarine

„Putevi Srbije” su sa idejom o naplati putarine za teške kamione na magistralnim pravcima prvi put izašli u javnost 2018. godine, a potom i polovinom 2019. godine kada su i koncipirali sistem za naplatu putarine koji je, kako su, istakli, bio u skladu sa Evropskim direktivama i korišćenjem naplate putarine bez zaustavljanja.

Tada je ocenjeno da bi na taj način bio obezbeđen dodatni novac za održavanje upravo tih puteva, koje najviše i uništavaju teška teretna vozila. Samim tim putevi bi bili kvalitetniji za vožnju što bi direktno uticalo na povećanje bezbednosti učesnika u saobraćaju, piše Sputnik.

I dok su ove godine u Nemačkoj na nekoliko deonica na različitim auto-putevima kamioni koji u isto vreme imaju i dizel i elektro motor, priključeni na eksperimentalno postavljenu električnu mrežu kako bi se na auto-putu kretali na struju, koju mogu da koriste i za punjenje baterija, u Srbiji je kamiondžije teško naterati da uopšte izađu na auto-put.

Božović kaže da je nesporno da takav njihov odnos dovodi do pojačanog habanja alternativnih pravaca, iziskuje dodatne troškove u njihovom održavanju, da usporava saobraćaj i smanjuje njegovu bezbednost.

On objašnjava da prevozniku koji neće da plati putarinu ne možete da date stimulativnu meru.

“Kako god da ga stimulišete on to neće koristiti. Nama nisu problem veliki prevoznici, tipa Lasta, Autoprevoz Čačak, Srboeksport, Niš ekspres, Milšped… Oni poštuju princip saobraćajnog inženjerstva, znaju šta rade i nikada neće otići na alternativni pravac. Nama su problem prevoznici koji imaju dva, pet, sedam, 10 kamiona i oni nikada neće otići na auto-put”, rekao je ovaj stručnjak za bezbednost saobraćaja.

Zato se, podseća, nedeljom popodne od Lipovačke šume do Beograda putuje sat vremena u koloni, prvom brzinom, umesto 15 minuta.