Teško je zamisliti da neki automobilski gigant preseli fabriku u Srbiju

„Kada se najavljuje da će u Srbiju da dođe neki automobilski brend, teško je zamisliti da će Volkswagen ili neka druga kompanija iz ovog sektora preseliti fabriku u našu zemlju. Moguće je da preseli samo neki deo proizvodnje jer imamo iskustva sa pogonima koji rade jednostavnije komponente za nemačku automobilsku industriju“, kaže za Biznis.rs profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić.

On podseća da smo se pre nekoliko godina, u jednom mirnijem vremenu, naslušali raznih priča o dolasku Volkswagena i nekih drugih kompanija.

„Iskustvo iz prethodnog vremena govori da postoje velike predizborne priče od kojih ne ostane mnogo. Ipak, ne mogu da budem kategoričan i da tvrdim šta će se desiti“, objašnjava Savić.

Navodi da su se kao opcije za dolazak Volkswagena u tom periodu isticale Srbija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija i Turska, da bi se nemački proizvođač na kraju odlučio za Kinu, što je po svim parametrima i opravdano.

„Velike kompanije razmišljaju na potpuno drugačiji način. Ako imaš samo jeftinu radnu snagu to je dovoljno da radiš neke od komponenata. Velike kompanije idu u Kinu, zbog značajno niže cene radne snage, značajno slabije ekološke zaštite, zbog finansijske pomoći države. Međutim, najvažniji razlog je to što je kinesko tržište sa najvećim rastom. Nemci su pokazali da znaju da naprave automobil, ali njega treba prodati i zaraditi. Kineski tržišni potencijal je neuporedivo veći nego u bilo kojoj drugoj državi“, tvrdi Savić.

Kao mogućnost ističe da bi u vreme pokidanih lanaca snabdevanja Srbija mogla da se pozicionira da neke od komponenata preuzme da radi u našoj zemlji.

„Problem na globalnom nivou je nabavka poluprovodnika, ali mi nemamo obučene radnike za taj posao. Vreme je da podsetim na još jedno od ranijih predizbornih obećanja, kada je isticano da će Mubadala investirati četiri milijarde evra u fabriku čipova u Srbiji“, kaže Savić.

Naš sagovornik ističe da cela ova priča nema nikakve veze sa Fiatom jer se njegovo funkcionisanje samo održava do krajnjeg rešenja, ali da u Kragujevcu više neće biti proizvodnje ni kada aktuelna kriza prođe. Savić smatra da je ova kompanija na globalnom nivou u veoma teškoj situaciji.

„Fiat nije propao zbog sankcija, niti zbog rata u Ukrajini, kompanija koja je četvrt veka na staklenim nogama samo zahvaljujući pomoći italijanske vlade i njihovim jakim sindikatima koji su uspeli da se izbore ne samo za svoju poziciju, već i za poziciju kompanije pritiskajući izvršnu vlast. O poslovanju najbolje govore integracije koje su pravili, uključujući i ovu poslednju sa Stellantisom. Nije integracija nastala zato što je Fiat bio predvodnik poslovanja, već zato što je to bilo spasonosno rešenje za njih. Od početka veka u procesu globalizacije mnoge velike kompanije su nestale“, zaključuje Savić.