Tim srpskih naučnika ima patent za rešavanje problema nagomilanog otpada od hrane

Beogradska startap kompanija B-Fresh osnovana je u cilju komercijalizacije tehnološke inovacije koja je razvijana u okviru Instituta za multidisciplinarna istraživanja Univerziteta u Beogradu, i koja ima veliki potencijal da pomogne rešavanje globalnog problema nagomilavanja bačene neiskorišćene hrane.

Procene su da jedna trećina hrane u svetu završi kao prehrambeni otpad, a pored nesumnjivih finansijskih posledica, još gore su one po životnu sredinu jer bačene namirnice doprinose emisiji gasova koji izazivaju efekat staklene bašte sa osam odsto na godišnjem nivou.

“Na samom početku razmišljali smo o tome šta možemo da uradimo kako bismo produžili rok trajanja namirnica, na prvom mestu svežeg voća i povrća, jer ono doprinosi sa 40 odsto prehrambenom otpadu, a istovremeno predstavlja srpski straški izvozni proizvod. Pošto, u želji da smanjimo stvaranje novog otpada,  naš proizvod mora da bude prihvatljiv sa ekološkog stanovišta, vremenom smo razvili jednu bio-polimernu emulziju, koja u sebi sadrži aktivne komponente prirodnog porekla, a koja imaju anti-mikrobna svojstva, odnosno sprečavaju razvoj bakterija, gljivica i plesni koje dovode do truljenja voća i povrća” objašnjava u razgovoru za Biznis.rs hemijski inženjer dr Zorica Branković, ujedno i izvršni direktor kompanije B-Fresh.

Osim što je u pitanju supstanca prirodnog porekla, njen način primene je veoma originalan, jer može u vidu spreja da se nanese na bilo koji materijal za pakovanje, tako što se formira tanak providan sloj koji štiti ono što je unutar ambalaže, a ni na koji način ne narušava njen izgled. Veoma efikasno i povoljno.

Podneta je međunarodna patentna prijava, a pošto čitav proces patentiranja mnogo košta, za njega je dobijena finansijska podrška Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije, kao i pomoć stručnog tima Centra za transfer tehnologije Univerziteta u Beogradu.  

“Mi smo naučnici, ali smo usput morali malo da se uputimo u biznis, kako bismo uopšte mogli da realizujemo našu ideju. Trudimo se što više sve sami da uradimo, a najviše bismo voleli da napravimo proizvodnju na srpskom tržištu. Za započinjanje komercijalizacije, međutim, potrebni su nam investitori ili poslovni partneri koji bi mogli finansijski da pomognu taj sledeći korak”, napominje naša sagovornica, i naglašava da je B-Fresh mnogo veće interesovanje zabeležio kod stranih ulagača u startapove.

Tu do izražaja dolazi najveća boljka srpske startap scene. Pored toliko sjajnih ideja i razvojnih puteva, koji u prvoj, a donekle i u drugoj fazi, podsećaju na putanje uspešnih startapova iz najrazvijenijih zemalja, na korak od izlaska na tržište dolazi do stanke, zbog nepostajanja domaćih velikih kompanija koje bi mogle da budu “anđeli investitori” ili postale poslovni partneri, jer pre svega jure brz povraćaj sredstava.

A potencijalno tržište za proizvode kompanije B-Fresh je ogromno, u pitanju je bukvalno ceo svet.

Za pokretanje proizvodnje, direktorka B-Fresh kaže da može da prođe manje od godinu dana od trenutka dobijanja potrebnih sredstava. Sva neophodna testiranja su već obavljena u nezavisnim aktreditovanim laboratorijama, a rezultati pokazuju da je rok trajanja voća i povrća, u zavisnosti od njihove vrste, produžen za izuzetnih 75 do 100 odsto. A najbolje od svega je da su ti rezultati potvrđeni i u praksi, u istraživanju sa domaćim organskim proizvođačima bobičastog voća.

Kompanija je na sebe skrenula pažnju pošto je bila jedna od tri dobitnika nagrade na konkursu “Serbia to China”, kojeg je Privredna komora Srbije organizivala u saradnji sa kineskim akceleratorom Nihub. B-Fresh će registrovati kompaniju u Kini i dobiti svoju kancelariju u pomenutom akceleratoru, ali što je najvažnije, sada ima mogućnost izlaska na ogromno tržište, kroz pristup kineskim grantovima i ostvarivanje kontakata sa tamošnjim investirorima.

“Moguće je da ćemo jednog dana započeti proizvodnju, ali to nam nije jedini cilj. I dalje nam je najveća želja da svoju inovaciju proizvodimo u Srbiji”, zaključuje Zorica Branković, i dodaje da bi idealno bilo kada bi se proizvodnja ostvarila uporedo na dva tržišta.